РАВНОАПОСТОЛСКИ СВ. НИКОЛАЈ ЈАПАНСКИ
Помен 3/16 фебруара
У селу Берјоза Смоленског округа рођен је 1. августа 1836. г. син у породици сиромашног ђакона по имену Димитрије Касаткин.
На крштењу је добио име Иван. Ко је онда могао замислити да ће Иван/Вања Касаткин постати трећи Рус (тј. после Свете кнегиње Олге и светог Кнеза Владимира) који ће бити прослављен као Светитељ равноапостолни! Када је 1860. године 24-годишњи мисионар кренуо у Јапан, само проповедање Јеванђеља у тој земљи изгледало је апсолутно незамисливо. Према речима о. Николаја, „Јапанци су гледали на странце као на стоку, а на хришћанство као на крајње злу Цркву којој могу припадати само очигледни злотвори и чаробњаци. Очигледно, прве године његовог мисионарског рада само су потврдиле то жалосно схватање: после осам година паству руског мисионара у Јапану чинило је тек дванаест људи. Међутим, пред крај његовог живота, у Јапану је већ постојало 266 заједница, са епископом, архиепископом, тридесет пет свештеника, 116 проповедника и отприлике 33.000 верника!
Наиме, Јапан је 1855. г. дозволио Русима да оснују своју прву дипломатску мисију у Хакодатеу. И већ 1860. г. руски конзул у Јапану затражио је од Светог синода да пошаље пастирског радника „који би могао удовољити духовним потребама Руса у Јапану, a својим научним залагањем и личним животом био способан да пружи и Јапанцима и странцима узвишени узор нашег свештенства“. Та молба је достављена Духовној академији.
Међу његовим дипломираним студентима био је и Јован Касаткин. Сазнавши за конзулово писмо, Јован је замолио ректора да га замонаши и постави у руском конзулату у Јапану. На његову молбу није било примедби. У јуну 1860. године пострижен је са именом Николај. Истог месеца је рукоположен у јеромонаха и постао монах мисионар. У јулу је млади јеромонах отпутовао на задатак у град Хакодате у Јапану. Касније се присећао: „Пуно сам сањао о свом Јапану. Замишљао сам да ме чека невеста са букетом цвећа у рукама. Када би блага вест о Христу продрла у његову таму, све би се обновило. Како сам се разочарао кад сам стигао у Јапан и видео потпуно супротно од онога што сам замишљао! Стигао сам, погледао наоколо и видео да моја невеста спава и да не мисли на мене.“
Јапанци су од давнина имали лоше мишљење о свему страном и чврсто су се држали својих обичаја. Хришћанска етика је била потпуно туђа јапанском народу, што се лако може опазити у самурајском кодексу: у случају обешчашћења, самурај је био дужан да изврши самоубиство, да изврши хара кири. Наравно, њима су се хришћани који поштују Христа, Једног и Распетог, чинили просто грозним. А још грозније за њих било је хришћанско учење да је та личност, осуђена на срамну смрт, Бог!
Млади мисионар је осам година проучавао Јапан. Све га је занимало — јапански језик, обичаји и морални кодекс. Године 1868. говорио је у основама јапански и боље познавао историју Јапана него сами Јапанци.
Међу првим Јапанцима које је о. Николај превео у Православље био је Савабе. Тај Саул потоњи Павле био је шинтоистички свештеник, иначе у општем поштовању код свог народа, а живео је у пуном материјалном задовољству. Једном је случајно посетио руског свештеника само да би изразио презир и мржњу према хришћанској вери. Почео је разговор с наглашеним подсмехом, али је током разговора постајао све више трезвенији. Следећег дана Савабе се вратио и на крају разговора замолио да му се омогући да проучава литературу како би упознао хришћанска учења. На први час донео је четкицу и мастило. Отац Николај би излагао историју Старог завета, а Савабе би је записао хијероглифима кањи. Годину дана касније Савабе је довео свог пријатеља др Сакаја да види о. Николаја. Само годину дана касније придружио им се још један лекар, др Урано. Много касније, на крштењу (о. Николај није журио да их крсти, јер је желео да својим ученицима пружи прилику да боље изуче и прихвате истине те нове вере) добили су имена апостолâ: Павле, Јаков и Јован. Године 1870. о. Николај је постављен за начелника новоосноване Јапанске православне мисије. Међутим, годину дана касније у тој земљи је отпочео прогон хришћана. Павле Савабе је био затворен заједно са још осам православних верника. Више од стотину људи је позвано на информативни разговор.
Међутим, убрзо се све променило. Стари антихришћански прописи су укинути. Отац Николај је започео изградњу цркава и школа, а касније и верске школе. Превео је најважније богослужбене књиге на јапански и саставио речник богословских термина. Тада је већ било 4.000 верника. Јован Сакај је рукоположен за ђакона. Пет година касније Николај је постао први епископ Токија, где је подигао величанствену Саборну цркву Христовог Васкрсења. Избио је руско-јапански рат. У посланици јапанским православним верницима Свети архијереј Николај је написао: „Било је угодно Богу да допусти раздор између Русије и Јапана. Нека буде света воља Његова ... Браћо и сестре, чините све што се од вас као лојалних грађана тражи у овим околностима...” Као руски патриота више није савршавао богослужења на којима су се морале узносити молитве за победу Јапана.
За време рата о. Николај је био једини Рус у Мисији. Посећивао је своје сународнике ратне заробљенике и чинио све што је могао да им помогне. У међувремену, током рата, његова јапанска паства је постајала све бројнија и бројнија. Године 1905. крштено је 627 људи!
Године 1906. Свети Архијереј је за свој подвижнички труд награђен унапређењем у архијерејски чин. Упркос овом јасном доказу да су му више црквена власт биле наклоњене, он је до краја свог живота остао узор крајњег смиравања, никада се ни на који начин ни над ким није надимао. У његовом дневнику су забележене следеће речи: „Клањам се пред славним вишим властима, и прекоравам себе због свог сопственог, јадног надахнућа за рад, па и због оног незнатног рада свог кад се нисам обазирао на све остало на свету. Какво сиромаштво и скученост природе! Видим да сам од ползе само Јапану, безначајном кутку света!“
1. фебруара 1912. г., у својој седамдесетој години, Свети Архијереј је мирно уснуо у Господу. Био је први Европљанин који је погребен на древном гробљу у Токију.
Руска православна црква је 10. априла 1970. г. прославила Светог Архијереја као светитеља. Од смрти до данас Свети Николај је у Јапану поштован као велики праведник и молитвени заступник пред Богом. Саборна црква Васкрсења у Токију позната је и као „црква Светог Николаја“, Николај-До.
О Свети Архијереју о. Николаје, моли Бога за нас!
Парохијски живот, фебруар 2023.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић
Извор: Оrthochristian.com
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
