Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је, на Велики четвртак, 13. априла 2023. године, свету архијерејску Литургију, у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа.
Владика се сабранима обратио ријечју архипастирске поуке, наводећи да је света Литургија установљена на данашњи дан самим Господом нашим Исусом Христом Који је на Тајној вечери раздијелио, благословивши хљебове, ученицима својим и апостолима, рекавши да је то Тијело Његово, и раздјеливши, и благословивши вино, рекавши да је то Крв Његова која се излива за спасење свијета.
„Свака света Литургија, када се окупимо, је својеврсни празник јер она предосликава Царство Божје, светом Литургијом освећује се вријеме и наше биће, и сваки дио нашег живота овдје на земљи. Зато је света Литургија, сама по себи, један велики празник, јер онострано, божанско улази и историју и у времену земаљском“.
„Ништа од овога не би могло бити да се Господ наш Исус Христос није оваплотио, да није примио човјечанску природу на себе, узевши је и у својој личности несливено је сјединивши да са својом божанском природом, тиме је спасавајући. Без Њега и без Његовог оваплоћења, Бог по својој природи Који је апсолутна другост у односу на цјелокупну своју творевину, остао би бесконачно далеко и бескрајно раздвојен од своје творевине и од нас људи“, казао је Епископ Методије.
Зато је, додао је Владика, Бога славити и додирнути Га једино могуће кроз богочовјека Христа Који је узео у потпуности природу људску на себе, поставши у свему идентичан и исти као ми, осим гријеха.
„Зато је за све дане Велике недеље и вечерас кад будемо читали Страсна Јеванђеља која говоре о Његовом страдању, ту ћемо чути како је Он истински и реално страдао, патио, туговао као што смо чули данас у светом Јеванђељу, пролазио кроз својеврсну агонију, молећи се Оцу свом небеском да Га, ако је могуће, оно што му иде у сусрет мимоиђе, додавши: Али, опет, Господе Оче мој, нека не буде како ја хоћу него нека буде воља твоја“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Господ се, по ријечима Преосвећеног владике Методија, истински родио као човјек иако је божански зачет, истински је гладовао док је постио и жеђовао, умарао се и све што раслабљеној људској природи приличи и што са собом носи.
„Кроз све то је Он, без остатка, пролазио и то страдање кроз које је прошао прошао га је реално и истински, јер да Он није истински, а не привидно страдао и истински умро као човјек, Он онда не би истински васкрсао, нити би нас могао истински спасити“.
„Ово вријеме кроз које заједно пролазимо с Њим, саосјећајући са Његовим страдањем, кроз све то провијава радосна туга, знајући да Господ Који је истински страдао истински ће и васкрснути и тиме истински спасити палу људску природу, вазнијевши је на Небо и сједнувши је са десне стране престола Очевог“, поучавао је Епископ Методије.
Оправши, на данашњи дан, својим ученицима ноге Господ је показао дубоко смирење, тиме показавши, казао је Владика, да чинови и хијерархијски положаји нијесу налик на оне структуре, субординације надређених према подређенима као што је то у земаљским организацијама и другим институцијама.
„Показао је да постоји међусобно потчињавање и подвргавање које је једино могуће ако постоји истинска и права љубав у нашим људским односима. Ако се љубав забаци у страну, а остане само пуко функционисање по структурама субординације и наређивања и положаја, које ми привремено у животу заузимамо, онда више нећемо бити она небоземна заједница и Црква, јер љубав је основа на којој наши међусобни односи треба да се успостављају и почивају“.
„Црква као заједница, чија је глава Христос, она је тијело Христово, а ми смо чланови те заједнице и тог Његовог тијела, а пошто је Христос љубав онда и ми, као чланови тог тијела, морамо бити љубав. У мјери у којој ми будемо љубав према свом ближњем, у тој мјери ћемо бити истински, прави чланови, дијелови тијела Христовог и Његове Цркве, небоземне заједнице. То је порука данашњег дана: међусобно потчињавање у љубави, безрезервно давање предности другоме, гледајући шта је другоме потребно, а не само шта је потребно нама“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
