Type Here to Get Search Results !

Епископ Димитрије: Када човјек унизи себе Бог га подиже


У Пету недјељу поста, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у храму Благовјештења – Херецеговачкој Грачаници. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници Дражен Тупањанин, Душко Шаровић, јерођакон Стефан из манастира Завала и ђакони Павле Ратковић и Крсто Авдаловић.


Након прочитаног јеванђељског зачала, поучавајући вјерне Владика Димитрије нагласио је како је човјек створен за част, славу, знање, да буде снажан и да буде најдостојанственије биће Божије, али на самом почетку ђаво се умјешао поигравши се са човјековом богочежљивошћу, која постоји у сваком срцу, сурвавши човјека у свијет пун неправде, лажи, страдања, гријеха и смрти. Заведејеви синови свједочанство су како жеља за ступање у блискост са Богом није уништена ни у једном људском срцу. Христов одговор упућује их на страдање које Га чека и на смрт коју треба да узме на Себе ради спасења свијета. Затим их поучава да уколико желе част првог, потребно је да служе другима једнако како је Христос постао слуга Спасења. Када човјек унизи себе Бог га подиже, када човјек по ријечима апостола постане луд за свијет, Бог га обдари својим знањем и својом премудрошћу. Све у Јеванђељу је тако парадоксално, ако човјек жели да буде главни, треба да служи браћи, ако жели да буде први позван је да буде роб, до те мјере да живот свој да за ближње своје.

Бесједећи по Отупусту Владика Димитрије појаснио је како је служење Службе Божије испуњавање неисцрпном сладошћу и вјечним животом већ сада на земљи. По ријечима отаца човјек се дотиче вјечног живота кроз Христа, кроз Причешће, кроз Свете тајне и Свете врлине, који га чека с оне стране смрти. Син човјечији није дошао да му служе, већ да служи и да да живот за многе, а дао је живот за све који хоће да отворе своје срце, призивајући их у вјечни живот. Говорећи о преподобној Марији Египћанки, Владика Димитрије упутио је сабране вјернике да посвете пажњу житију светитељке, нагласивши како је оно примјер књижевне и духовне љепоте, дјело човјека који познаје и тајне Божије и тајне људске природе, човјеков пад и могућност обнове, као и тајну да човјек у срце своје може да прими благодат Божију и да већ овдје живи вјечним животом.


Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска