Дана 30. маја 2023. године, у Културно-образовном центру „Књижна палата у Черњигову“ у Москви, у виду богословског колоквијума, одржана је презентација књиге председника Синодалног одељења за питања младих, ванредног професора при катедри црквених и практичних дисциплина општецрквених последипломских и докторских студија Светих Кирила и Методија, доктора богословља, епископа истринског Серафима „Православно пастирство: Бог и човек у тајни спасења“.
Презентацији су присуствовали: епископ зарајски Константин, председник Мисионарског одељења Московске епархије; епископ луховицки Јевтимије, председник Синодалног мисионарског одељења; протојереј Максим Козлов, председник Просветног одбора Руске православне цркве, ректор Свецрквених постдипломских и докторских студија светих равноапостолних Кирила и Методија; архимандрит Серафим (Шемјатовски), представник Православне цркве Чешке и Словачке при московском патријарашком престолу ; наставници богословских образовних установа Московске области и друге личности.
Излагач је био јереј Илија Макаров, ванредни професор Катедре за црквено-практичне дисциплине Петроградске духовне академије, који је присутнима укратко представио биографију аутора и напоменуо да је рад на књизи започео за време своје ректорске и наставничке службе на Духовној академији на Неви.
Епископ истрински Серафим је у свом говору захвалио свим присутнима на интересовању за представљање објављеног дела, које је, према његовим речима, и уџбеник и књига за широк круг читалаца заинтересованих за пастирско богословље. Владика Серафим је напоменуо да је књига у извесној мери ауторова пастирска концепција, у којој је, на основу вековног православног предања, искуства изузетних пастира Православне цркве, користећи савремене дидактичке методе, покушао да „изнесе гледиште о томе ко је савремени православни пастир, шта треба да буде и како да обавља своју племениту, веома потребну и веома одговорну службу да би била корисна и успешна. Књига је заснована на искуству предавања пастирског богословља на Петроградској духовној академији, дугогодишњем теоријском проучавању и практичном искуству пастирске службе.
Говорећи о месту пастирског богословља у савременој стварности, епископ Серафим је нагласио: „Не умањујући значај догмата, краљице свих богословских наука, као и основног, упоредног, литургичког и других видова богословља, треба признати да данашњег човека највише брину проблеми везани управо за духовну старање: како пронаћи Бога и хармонију у себи, како постати срећан, како организовати породични живот и васпитавати децу, како правилно градити односе с другима, како се носити са многим стресовима и депресијама, како се односити према таквим контрадикторним појавама као што су репродуктивна технологија, родна питања, вештачка интелигенција и др. Без сумње, већина савремених људи тражи одговоре на сва ова питања не у виду апстрактних богословских појмова и расуђивања, већ у виду специфичног пастирског става, у виду јасних и прецизних пастирских одговора и савета. Стога можемо рећи да је пастирско богословље, уз морално богословље и друге сродне дисциплине, богословље 21. века и да ће наставити да постаје све актуелније.”
Протојереј Максим Козлов, председник Просветног одбора Руске православне цркве, скренуо је пажњу на значај лика савременог православног пастира, његову етику и унутрашње квалитете.
Епископ зарајски Константин је указао на потребу сталног бављења пастирским богословљем као науком, не само студената – будућих пастира, већ и искусног свештенства, чему представљена књига може помоћи.
Епископ луховицки Јефимије говорио је о важности духовног и моралног разумевања проблема повезаних са искушењима која чекају савремене пастире. Према речима Његовог Преосвештенства, важно је да се оваквим проблемима приступи свеобухватно, у покушају да се пронађу начини за њихово решавање ажурирањем искуства претходних генерација пастира.
У дискусији су учествовали и: протојереј Јован Задорожин, јереј Павле Лизгунов, заменик председника Заједничког академског савета за докторске дисертације Д.В. Макаров, научни уредник часописа „Богословские труди“ М.М. Бернацки.
Превод с руског редакција портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
