Верници се морају ујединити у молитви и истрајавању за своју веру, у схватању да никада нећемо бити побеђени изнутра.
Истински верујући људи се не плаше прогона и прогонитеља. Они се плаше раскола и губитка темеља и традиције Свете Цркве Христове. Ово је рекао митрополит черкаски и каневски Теодосије у обраћању снимљеном на видео у кућном притвору 26. јуна 2023. године.
„Горко је гледати како сада покушавају да униште нашу Цркву. Може се уништити структура — то се може постићи. Али Црква је неуништива. Цркву никада нећете уништити на нашој земљи, земљи Владимировог крштења, земљи коју је Богородица себи посветила. Чак и растурајући нас по становима, кућама, подрумима, таванима, нећете моћи да нас уништите. Ви ћете само копати свој крај. Болно jе гледати како се то ради. Болно jе због Цркве, наравно.
Истовремено, желим да чврсто сведочим заједничко мишљење многих, многих свештених лица и мирјана – не плашимо вас се! Огромна већина у Цркви, која се не договара са вама, не боји вас се. Не плашимо се онога што се дешава, бојимо се нечег другог. Истински верујући људи се плаше раскола, плаше се промене оних темеља и традициjа Цркве, који су на нашој земљи већ хиљаду година. То је оно што вернике брине. Тога се плаше, и то им сада доноси највећи бол и патњу. То је оно што се плаше да изгубе.
А када нови реформатори, напредњаци, свештенство које у дослуху са савременом пролазном, тренутном, једнодневном идеологијом, покушавају да остваре промене унутар Цркве, да разбију њену осведочену, традиционалну структуру, то изазива најоштрији бол у духовним срцима милиона верника. Ту лежи наш прави бол.
Говорећи о овоме отворено, не чиним Цркву рањивијом, али они којима је овај бол најважнији, морају се ујединити. Да сеујединимо у молитви и истрајавању за нашу веру, у схватању да чак и ако могу да нас упропасте споља, никада нас неће победити изнутра.
Штавише, ако ово семе буде посејано у земљу а да тако уништава, то ће бити оно семе које ће донети хиљадуструки плод у односу на 30-годишњи плод препорода Цркве који смо сматрали правим плодом. Или је то можда било само сазревање зрна.
У сваком случају, Црква не пружа агресиван, насилан отпор када се уништава. Да, ми бранимо своје цркве – некада се верници окупљају непосредно код цркава, некада у судовима, неко гаји последње наде у органе за спровођење закона, неко се обраћа међународним организацијама – да, Црква се брани, Она није пасивна, али се узда у Бога, а не у спољну заштиту.
У том смислу цитирам речи светог Јована Златоуста, које је свети Нектарије Егински веома волео. Речи о Цркви, ево их: „Када зарате са њом – побеђује, када јој смишљају сплетке – надјачава, када је вређају – устаје сјајнија, задобија ране и не пада под ранама; таласи је бацају – али не потања, бура удара на њу – али бродолом не трпи. Она није пасивна, она се бори без пораза.”
Са овим речима светог Јована Златоуста свакако ћемо све преживети. А они који су сада веома уплашени, браћо и сестре, само затворите очи, чврсто се ухватите за Ризу Христову, Цркву, и Господ ће вас повести преко ове провалије. Сви ћемо завршити на другој страни и захвалити Богу – у то нема сумње, сигурно ће се десити.
За наш портал превод са украјинског приредила:
проф. Јелена Бујевич,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Рravlife.org
.png)
