Type Here to Get Search Results !

Из историје Маланкарске православне цркве


Маланкарска православна црква спада у породицу древних источних Цркава, а у коју спадају и Јерменска, Коптска, Сиријска, Етиопска и Еритрејска црква. 


Канонска територија Цркве је Индија, као и парохије Цркве у дијаспори, односно у многим деловима света. Верницима Маланкарске цркве себе сматра око 2,5 милиона људи. Предстојатељ Цркве од 2021. године је Његова Светост католикос Василије Мар Томас Матеј III. Резиденција Католикоса налази се у Коттајаму, Керала, Индија.

Маланкарска црква својим оснивачем сматра светог апостола Тому; настанак хришћанске заједнице у Индији обично се датира  у 52. по Хр. Све до 4. века Индијска црква је била у блиским односима са Црквама Персије и Источне Сирије. Персијска црква, сада Асирска црква од  Истока, није прихватила одлуку Трећег васељенског сабора и прекинула је односе са осталим Црквама. Низ других хришћанских Цркава, међу којима су биле Јерменска, као и будућа Коптска и Сиријска (источносиријске), нису прихватиле догматску одлуку Четртог васељенског сабора у Халкидону (451.г.) и такође су прекинуле општење са пет патријаршија Римског царства. Маланкарска црква је до 1599. године била под јурисдикцијом Асирске цркве од Истока и од ње је примала епископе.

У XV веку португалски колонизатори доспели су у Индију; будући да су били католици, почели су проповедати потчињавање индијских хришћана папи. Део Индијске цркве прихватио је унију са Римом – данас је то Сиро-малабарска католичка црква. Други део се заклео 1653. на богослужбеном крсту у Матанчерију да никада неће прихватити ауторитет папе и католичких бискупа. У ствари, од тог времена Маланкарска црква постаје независна, а од 1665. добија помоћ и подршку Сиријске цркве. После тога, сукоби између Маланкарске и Сиријске цркве су неколико пута настајали све док њихов однос није коначно сређен у 20. веку. Године 1912. установљен је Католикат, односно правно је формализована независност митрополита маланкарског.

Маланкарска црква признаје одредбе Првог, Другог и Трећег васељенског сабора. Главно хришћанско светилиште у Индији је гроб светог апостола Томе у Ченају. Основана у 1. веку, Индијска црква пажљиво чува апостолско наслеђе и свој незванични назив – „Хришћани апостола Томе“.

Један од најважнијих докумената у управљању Црквом јесте Устав Маланкарске цркве, усвојен 1934. г. Према овом документу, Црква Индије датира из времена апостола Томе, њоме управља Католикос, али задржава духовну везу са Сиријском црквом. Маланкарска црква је самоуправна и аутокефална.

Питања неговања вере Цркве, њене дисциплине и поретка надзире Свети архијерејски синод – сабрање свих епархијских архијереја Цркве, што је аналогно Светом архијерејском сабору. Аналогно Помесном сабору је Маланкарско сиријско хришћанско удружење – сабрање целе Цркве, на коме пропорционално броју чланова учествују изабрани чланови свих црквених парохија. Удружење бира католикоса и епископе, а потом их одобрава Синод.

Поред традиционалних индијских територија (Котајам, Делхи, Малабар, Бомбај, Калкута, и др.),  маланкарске заједнице постоје и у Северној Америци, Европи и Африци.

* * *

О односима Руске православне цркве и Маланкарске цркве у Индији


Маланкарска црква је данас један од главних међухришћанских партнера Руске православне цркве. Ова сарадња је проверена дугогодишњим пријатељством и подржана традиционално братским везама Русије и Индије.

Први званични контакти између хришћана у Индији и Русији остварени су у 19. веку и почетком 20. века, иако се могу посведочити у много ранијим временима. Од тридесетих година прошлог века представници Руске заграничне цркве посећују Индију. У успостављању првих руско-индијских црквених контаката велику улогу су имали архимандрит Андроник (Елпидински, 1959), архиепископ Нестор (Анисимов, 1962), Николај М. Зернов. Од шездесетих година прошлог века води се званични дијалог између Руске и Маланкарске цркве. У успостављању дијалога активно су учествовали митрополит Никодим (Ротов, 1978), патријарх Пимен (1990), Његова Светост патријарх Кирил.


Јеромонах Стефан (Игуманов), 

секретар за међухришћанске односе Одељења за међуцрквене односе Московске патријаршије


Превод с руског редакција портала "Ризница"


Извор: Рatriarchia.ru