Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у седму недјељу по Духовима, 23. јула, освештао је обновљену Цркву Св. Петке у Кривошијама, а потом у њој одслужио свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва у молитвеном присуству великог броја вјерника.
Високопреосвећени Митрополит је поучио сабране да је велика повластица изаћи на ову свету гору, јер је ова гора у Кривошијама света, као и свако мјесто гдје постоји свети храм, и повјетарац Светога Духа наилази на нас и на Свете дарове које приносимо Господу – благодат Светога Духа наше биће унутрашње, обнавља и освежава.
“Тако се и молимо на Светој служби Божијој, не само ми свештеници у храму, него у тој молитви треба да учествује цио народ и то имајте добро у виду”, бесједио је Владика, опоменувши сабране да се у току службе треба молити Богу те да не приличи да се у току Свете службе Божије разговара. Примјетио је да се тако губи вријеме које треба да проведемо у молитви, због чега и долазимо у храм, да се молимо за ближње, за здравље, за упокојене, за мир у својој души и за напредак духовни…
Када приносимо Богу Свете дарове, да Господ на њих погледа и да ниспошиље благодат Пресветога свога Духа на нас и на њих, да би се примајући Свете дарове освећивали и да би примали благодат Светога Духа, да би се са Христом сјединили, то је, како је напоменуо, оно што овај свијет не може да да:
“То је оно што само може да да Господ Бог и зато у славу Божију подижемо свете храмове, а када они орону или запусте опет их обнављамо, да се у њима служи Света служба Божија, да се заједнички у том храму Богу молимо у свакој прилици када је то могуће, као што су то добро знали ваше благословени преци. Они су живјећи у сиромаштву и оскудици, из овога камена хљеба вадећи, имали ту свијест да је важно много и ради свога спасења, а посебно ради свога потомства, да подигну ову лијепу цркву.”
Објаснио је да је тада било теже на овоме мјесту подићи ову малу цркву него данас изградити у граду саборни храм. Требало је много више труда и зноја уложити, поготово када се зна да није било много људи који су овдје живјели, а уз то није било много имућних:
“Али су имали велику вољу и велику жртву и зато су овај храм подигли. Нажалост, дошло је вријеме, није то само због Италијана, који су ово цркву оштетили, него је нас оштетило комунистичко вријеме, безбожна идеологија, па се овај храм за дуго времена није обнављао, докле се нијесмо отријесли од те прашине, докле ту прљавштину нијесмо стресли и тај мрак нијесмо склонили са својих очију, па смо погледали на овај свети храм и видјели да га треба обновити. Учинили сте много важну, али и много корисну ствар за вас, драга браћо и сестре, јер нијесте ништа боље могли учинити да очувате своје памћење и да продубите своју свијест о својим коријенима, о својој православној вјери, да њу истовремено и ојачате, него да се укључите сви у обнову овога светога храма”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Посебно је нагласио важност тога што је у ово Божије дјело учествовало више људи, јер је, како је казао, боље да у томе буду сви заједно, колико ко може, па ће и оно мало бити велико пред Богом, на свакога ће Бог погледати својом милошћу и љубављу.
“Ово је велики дан зато што сте свршили једно велико дјело, а данас смо призвали благодат Пресветога Духа на овај обновљени храм и на обновљени престо, и ову прву Свету службу архијерејску овдје данас свршили у вашем присуству и уз ваше учешће. Нек вам свима буде на здравље и на спасење, Бог да благослови све обновитеље овога светога храма и нашега оца Мома, свештеника, који је са вама са великом пажњом све ово радио и припремио.”
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је на крају свог архипастирског слова, поручио житељима овога приморскога краја да слогу и обнову духовну, постигнуту приликом обнове овога Храма Свете Петке, његују и унапређују и убудуће:
“Да вас тако Бог благослови када сте заједно, када сте у љубави Божијој, када сте код своје светиње, онда сте јаки и непобједиви, а када се удаљујте од својих светиња, гробова и коријена, онда сте као тиква на води коју сваки талас носи на коју хоће страну. Ово обновљење храма враћа вас на пут ваших благословених и великих предака и то вас много обавезује да овај храм чувате. А како ћете га чувати? Да долазите често са својим свештеником, када је год то могуће, на Свету службу Божију, да се заједнички Богу молите и за себе и за своје здравље, за своје породице и своје потомство, да Бог излије своју благодат, као и данас и убудуће, на сваки сабор који се овдје буде сабирао. Амин, Боже дај! На многа и блага и благословена љета!”
