Type Here to Get Search Results !

Храм је небо на земљи

Јеромонах Григорије светогорац: Храм је небо на земљи


3а овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу истрахом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.

Сваки пут када ступимо у храм Божији „улазимо у небеску палату… У унутрашњости палате царује безмолвије и она је пуна неизрециве тајне“. Тамо, у божанској палати, чинодејствује се Тајна Царства Божијег. С побожношћу и страхом Божијим ћути свака смртна плот, како би се чула тајна Логоса Божијег.

У храму Божијем у време божанствене Литургије све је освештано и озарено светлошћу Христовом. Он је муња која излази од истока и сине до запада (Мт. 24,27). А тло литургијског неба – храма Божијег – блиста светлошћу Христовом: Светлост Христова просвећује све.

Светлост Христова освештава свакога и све и душе свих људи испуњавају се спокојством и радошћу. Јер светлост Христова, иако је заслепљујућа као муња, у исти мах пружа утеху и крепи као свежи поветарац: Светлости тиха свете славе. Светлост Христова преображава Храм у мирну и спокојну луку за душу.

Свештени Златоуст пише: „Као што мирна и од ветра заштићена лука пружа велику сигурност усидреним бродовима, тако и Храм Божији: све оне који у њега улазе издиже из световних неприлика, као из какве олујне непогоде, и даје им могућност да у миру и сигурности стоје и слушају речи Божије. То место је основ врлине и училиште духовног живота [мудрости по Богу]… Тек што прекорачиш праг храма, сместа си ослобођен свега што те заокупља напољу. Уђеш ли у храм, душу ти одмах обузме духовна свежина. Тишина (која у храму влада) у теби изазива страх Божији и учи те како да живиш у духовности. Поучава те да будеш мудрији и узвисује твоје умовање, не допуштајући ти да мислиш на свакодневицу. Уздиже те са земље на небо. И ако је, чак и кад не предстоји литургијско сабрање, толика корист од самог доласка у храм, колику тек корист имају они који се сабирају у њему… када свети апостоли проповедају Јеванђеље, Христос стоји у средини, Бог Отац прима свете свештенорадње, а Дух Свети свему томе доприноси пружајући Своју сладост!“

Храм је рај због присуства Самог Владике. То наглашава и свештени Златоуст: „Има ли раја као што је ваше сабрање? Ту нема змије која смишља зло (као ђаво првозданима), већ је ту Христос Који вас посвећује у Тајне.“ Својим присуством Христос храм преображава у рај и посвећује нас у Своје Тајне.

Храм нас дарива свим тим даровима зато што је храм Божији. Он је „небо на земљи, у њему борави и по њему ходи небески Бог“ (Свети Герман). Свештеним чином освећења храм постаје небо. Након чина освећења, Храм „не називамо само храмом, него светим храмом, јер је освештан Светим Оцем кроз Пресветог Сина у Духу Светоме и он је тако Храм Свете Тројице“ (Свети Симеон Солунски).


Јеромонах Григорије светогорац

Рубрика