Јеромонах Григорије светогорац: Заједничко славље небесника и оних на земљи
Певају се тропари и кондаци.
Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Свештеник: Јер си свет, Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек, (Ђакон:) и у векове векова.
Народ: Амин. И пева се Трисвета песма: Свети Боже, Свети Силни, Свети Бесмртни, помилуј нас (три пута).
Свештеник: Боже Свети, који у Светима почиваш, Теби трисветим Гпасом певају Серафими и славослове Херувими, и Теби се клањају све Небесне Силе; Ти си све из небића у биће привео; Ти си саздао човека по слици и прилици својој и сваким гa својим даром украсио; Ти дајеш мудрост и разум ономе који Те моли, и не презиреш Грешника, него си за спасење одредио покајање; Ти си удостојио нас, смерне и недостојне слуге твоје, да и овоме часу стојимо пред славом светога Жртвеника твог и да Ти приносимо дужно поклоњење и славословље: Ти сам, Владико, прими Трисвету песму и из уста нас Грешних, и посети нас благошћу својом; опрости нам свако caгpeшење хотимично и нехотично; освети душе наше и тела, и дај нам да Ти у светости служимо у cвe дане живота cвогa – молитвама Cвeте Богородице и свих Светих, који Ти од памтивека угодише. Јер си свет, Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек, и у векове векова. Амин.
Затим свештеник и ђакон изговарају наизменично Трисвету песму, правећи истовремено три метаније пред светим Престолом.
Потом ђакон свештенику: Заповеди, владико. Потом свештеник одлази на Горње место говорећи: Благословен који долази у име Господње (Пс. 117,26). А пошто се [свештеник] врати, ђакон: Благослови, владико, Горњи престо.
Свештеник: Благословен си на престолу славe Царства Твогa, Ти који седиш на Херувимима (Пс. 98, l) свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
За време светог Входа, заједно са Христом улазе и свети Анђели. Након Входа, Анђели и људи певају Трисвету песму: „Свети Боже, то се односи на Бога Оца. Свети Силни, то је Син и Логос (Реч). Зато што је везао ђавола који је имао моћ против нас, учинио га је немоћним својом крсном Жртвом – њега који је имао силу смрти – и подарио нам живот и моћ и власт да га сатиремо. Свети Бесмртни, односи се на Духа Светога, Животворнога, кроз Којега се оживотворује и одржава васцела Творевина, и узвикује Помилуј нас… Трисвета песма говори се три пута, јер се сва три пута реч Свети односи на сваку од три Личности једнога Божанства: Свака од три Личности је и Света и Силна и Бесмртна“ (Свети Герман).
Трисвета песма „узета је од анђела и из књиге свештених псалама пророка Давида. Но, сабрала ју је Црква Христова и посветила Светој Тројици. Реч Свети, узвикнута три пута, припада анђелима (Иса 6,3 и Отк. 4,8), док речи Боже, крепки и бесмртни, припадају блаженом Давиду, који каже: Жеднаједуша моја Бога живога (Пс. 41,3). Прихватање те прве речи и спајање са овим другима, као и додавање прозбе помилуј нас, дело је Цркве оних који једнога Бога познају и проповедају као Тројицу; а то открива, с једне стране, да постоји сагласје Старога Завета са Новим, а са друге, да су са јављањем Христовим, небеским и земаљским, анђели и људи постали једна Црква и један збор“ (Свети Никола Кавасила).
Током божанствене Литургије постајемо причасници збора анђела, појемо са Серафимима. Зато нам свети Јован Златоуст саветује: „Помисли ко све са тобом поје и то ти је већ довољно да би био будан. Довољно је да се сетиш да си удостојен да песмама, заједно са бестелесним Силама, славиш заједничког Господа свих, иако си одевен у тело и чврсто везан за плот“ (Св. Јован Златоус).
Заједно са анђелским Силама и ми грешни и несавршени људи произносимо Трисвету песму. Како су задивљујуће чудесни дарови Христови „Горе, на небесима, славослове Га војске анђела. Доле, у светим храмовима, поју људи и подражавају анђелско славословље. Горе Серафими са силом поју Трисвету песму. Доле, мноштво верних произноси исту химну. Тако настаје заједничко славље небесника и оних на земљи, јединствено благодарење, заједничко весеље, заједничко радосно псалмопојање. Јер то заједништво је произашло из неизрецивог унижења Господњег, уједињено Светим Духом, а сагласје гласова музике усклађује воља Бога Оца. Са неба се, дакле, усклађује мелодија Трисвете песме и будући да је покреће Света Тројица – као некаквом дирком – анђелским појањем је проткана и тако настаје та богоугодна, анђелска блажена мелодија, прекрасно сагласје“ (Св. Јован Златоуст).
И небо и земља заједно приступају Жртвенику. И видљива и невидљива Творевина су у томчину јединствене и заједно прослављају и славослове Господа.
Јеромонах Григорије светогорац
