Јеромонах Григорије светогорац: Удео у наследству светих (Кол. l, 12)
Свештеник изговара молитву [Служебник: Молитва Другог Антифона, тихо]: Господе Боже наш, спаси народ свој и благослови наслеђе својe; сачувај пуноту Цркве својe, освети оне који љубе красоту дома твога; Ти их прослави божанском силом својом, и не остави нас који се у Тебе надамо.
Гласно: Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин. И поје се други антифон, [Служебник: односно други изобразитељни псалам] праћен припевом: Молитвама светих Твојих, Спасе спаси нас.
Светим Крштењем постали смо чеда Божија. Не само да смо се ослободили греха, него смо задобили неизмерна добра. Раније смо били ђаволови робови, а сада смо „слободни људи и чланови заједнице, Цркве: негда у срамоти греха, а сада у слободи обраћања и правди. И не само да смо слободни, него смо и свети, па ни свети нисмо само, него и праведници, чак ни праведници само, него и синови, а нисмо само ни синови него и наследници, па чак ни наследници нисмо само, већ смо и браћа Христова“ (Свештени Златоуст).
Када се свештенодејствује божанствена Евхаристија, сабирамо се у храму „где се налазе толика браћа, где је Дух Свети, где је међу нама Исус и Отац Његов“. На божанственој Литургији стојимо пред светим Жртвеником с радошћу, захваљујући Богу Оцу који нас оспособи за удео у наследству светих у светлости (Кол. 1, 11-12).
Али, благодарећи божанственој Литургији не постајемо само ми наслеђе Христово. Сам Христос постаје наслеђе свих верних: „Њега, Који у том часу са Оцем седи на небесима, сви у рукама својим држе.“ „То човекољубиви Бог испуњава оној души која за Њим жуди и иде Му у сусрет… Он Сам постаје наслеђе душе, а душа постаје наслеђе Господње“ (Свети Макарије Египатски).
Јеромонах Григорије светогорац
