У недељу, 3. септембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански г. Кирило служио је свету Литургију у храму Светих Кирила и Методија и Љубљани, окружен љубљанским и загребачким свештенством.
На Литургији, којој је присуствовао и Надбискуп љубљански Станислав Зоре, појао је хор храма предвођен Сашом Кнежевићем. Након заамвоне молитве владика Кирило је прочитао молитву за почетак школске године и пожелео ученицима и њиховим родитељима благословену и успешну школску годину. Владика је тумачио прочитани одељак из Јеванђеља (Мт. 21, 33-42):
– Христос је говорио у причама, употребљавајући слике из свакодневног живота, из делатности којима су се људи тада претежно бавили, попут рибарства, виноградарства и пастирства и да је уз помоћ тих слика објашњавао духовни свет. Данас смо чули како је господар винограда – а то се односи на самога Бога, посадио виноград, оградио га плотом који представља закон Божји, јер је то старозаветну Цркву ограђивало од других народа који су били огрезли у незнабоштву и поклањали се другим боговима и дао га виноградарима. Основни недостатак виноградара био у томе што нису имали врлину благодарности. Они нису имали благодарнст што им је поклоњен и дат на дар виноград, него су узвратили неблагодарношћу и злобом и желели да га потпуно за себе присвоје, опхрвани страшћу среброљубља и бригама овога света, тим уговором са смрћу. Благодарност је једна од основних врлина јер смо све примили на дар. Треба да будемо благодарни нашим учитељима у Богу, а међу њима су први учитељи Словена, Света браћа Кирило и Методије, којима је и посвећен љубљански храм. Ове године славимо 1160 година од мисије Свете браће Кирила и Методија међу Словенима која се десила 863. године. Тада су њих двојица напустили удобност и луксуз Цариграда и отишли међу полудивље Словене који су се клањали идолима, да би их просветили и дали им словесност, али не било какву словесност, него словесност од Слова Божјег. Они су нас научили философији живота од које нам долази вечни живот и вечно благо – Слово Божје. Благодаримо и ми њима што су нам дали тај бесцени дар – словенски језик. Посебно благодаримо држави Словенији која у свом називу чува име Словени и име Слово Божје. Видите како чудесно име имају наша браћа Словенци који су нас гостопримно прихватили и дозволили да слободно исповедамо своју веру. Црква нас учи да сваког дана благодаримо Богу за живот, за своје родитеље, за здравље, за све оно што имамо да благодаримо Богу. На тај начин ћемо стећи правилно, смирено, скрушено стање душе и бити прави хришћани. Благодаримо и нашим прецима који су 1936. године, по благослову Светог исповедника митрополита Доситеја, дошли на идеју и почели зидање овог храма Светих Кирила и Методија који обједињују све словенске народе.
