Јеромонах Григорије светогорац: Достојно је ваистину блаженом звати Тебе, Богородицу
[Само у служебнику: И ђакон, приклонивши главу свештенику, говори: Помени ме грешнога, владико свети.
Свештеник говори: Да те помене Господ Бог у Царству своме.
Ђакон: Амин.]
Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо:
Да ове свете Тајне буду онима који се њима причешћују на трезвеност душе, на отпуштење Грехова, на заједницу Духа твога Светога, и на испуњење Царства небескога, на смелост према Теби, не на cyд или на осуду.
Још Ти приносимо ову словесну службу за преминуле у вери Праоце, Оце, Патријархе, Пророке, Апостоле, Проповеднике, Еванђелисте, Мученике, Исповеднике, Подвижнике, и за сваки дух праведника, преминулог у вери.
Свештеник, кадећи пред светим Престолом, говори:
Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију:
Народ: Достојно је ваистину блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима Тебе што Бога Реч непорочно роди. Сушту Богородицу величамо.
Божанствену Евхаристију приносимо за све свете, а особито за Пресвету Богородицу. Прво да бисмо им указали част, а друго, да бисмо заблагодарили Богу што нам их је подарио да нас заступају на наше спасење. Сви светитељи, али особито Пресвета Богородица, јесте сама по себи човеково благодарење Богу за Његова доброчинства. Због тога Њој особито исказујемо част и називамо блаженом.
Владичица Богородица представља врхунску Творевину љубави Божије. Она представља изузетно и крајње савршено боголико испуњење Творевине Премудрости Божије. Пресвета Богородица „је јединствена, она је сама граница између тварне и нетварне природе. Нико не може да се приближи Богу, осим и једино преко Ње и Заступника Који је од Ње рођен. И ни један од дарова Божијих не може се подарити ни Анђелима ни људима, осим и једино преко Ње!“ (Свети Григорије Палама). С правом се дакле узноси заједничка похвална песма Анђела и људи и праведно се Она и на небесима и на земљи песмама велича. То нам открива и химна Достојно је… упућена Богомајци која се пева баш у овом светом часу. Први њен део чини откривење арханђела Гаврила светогорском монаху. Арханђел је то тада по први пут певао, заједно са већ познатим ирмосом Часнију од Херувима…
Достојно је и праведно Теби певати… изговорили су литург и верни народ, заједно се обраћајући Богу Оцу. Достојно је ваистину бпаженом звати Тебе, Богородицу, певају верни, обраћајући се Пресветој Богородици. Јер Она је „једина после Бога божанска и друга по преимућству после Свете Тројице“. Анђели и људи се сједињују у једешствени заједнички хор да би величали Сушту Богородицу.
Многобројна имена придевамо Пресветој Богомајци, али је прво од њих Богородица и тако је именујемо, јер „то име садржи у себи целокупну тајну божанске икономије. Јер ако је она, која је родила, Богородица, онда је, свакако, Бог онај ко је од ње рођен; међутим, свакако да је и човек. Јер како би, иначе, могао бити рођен од жене Бог који предвечно постоји, а да није постао човек?“ (Свети Јован Дамаскин).
Дајући Пресветој име Богородица, проповедамо истовремено и тајну Христа, која се чинодејствује на божанственој Литургији.
Јеромонах Григорије светогорац
