У недељу 19. новембра 2023. године, у цркви Успења Пресвете Богородице у Павином Пољу код Бијелог Поља, Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Методије на празник Светог Павла исповједника и патријарха цариградског.
Указујући на ријечи мајке Јевросиме упућене свом сину Марку да је ”боље да изгуби главу него да своју огријеши душу”, Владика Методије је подсјетио да је цјелокупна народна мудрост уткана у изрекама и умотворинама, темељена на Јеванђељу и на науци спасења – да је наша душа претежнија од тијела и овог пролазног и привременог живота.
“Зато смо се и ми данас сабрали у недељни дан васкрсења у овом дивном храму, да се Богу помолимо и у потпуности сјединимо са Њим. А то никада не би могло поћи људима за руком да се Сами Бог није оваплотио и са својом Божанском природом коју има и имаће у вијекове вијекова личност Исуса Христа, узео људску природу на Себе. И не само што је до краја Бог, Он је својим једним дијелом у потпуности и до краја човјек. И у тој Његовој личности, спојило се оно што је поптуно незамисливо, а то је Божанско и човјечанско. И то је једина наша прилика, нада и утјеха потпуног сједињења кроз Христа, са Богом у Њему и кроз Њега. Значи ми се Христом сједињујемо са Богом и тако спасавамо душе своје, и због тога смо се и данас овдје сабрали.”
”Христос, постајући човјек ничим није умањио то Своје Божанско у Себи, и није привидно постао човјек, него истински и реално. Зато прва глава првог Јеванђеља – по Матеју, почиње родословом свих Његових предака, од којих је Он узео на себе човјечанску природу, исто онако као што и свако од нас има у родослову своје претке. На исти начин су наведени у родослову и Његови преци, сви поименице, да се зна да Он није привидно постао човјек, него истински и реално. Јер, да није истински, реално и до краја постао човјек, да је Његово очевјечење било привидно, не би смо се ми истински могли спасити, и наше спасење би било некако привидно. Дакле, узевши на Себе све до краја, и људску природу, и у свему поставши исти као ми, осим у гријеху, постао је човјек и тиме спасио људску природу и цјелокупну творевину кроз људску природу, јер је човјек круна цјелокупног Божанског стварања”, бесједио је Владика Методије, додајући да је у једном човјеку спојен микро и макро космос, све што је створено у људском бићу, које је посљедње што је Бог створио стварајући овај видљиви и невидљиви свијет.”
Епископ Методије је навео да је ”циљ нашег хришћанског живота да изаберемо Христа, да се, у супротном, не би сурвали у понор небића.”
“А пошто оном ко је створен више није могуће да постоји ако не изабере Христа, а ако не изабере Христа то су вјечне муке које не можемо да досегнемо. Дакле, не можемо да имамо оно за чим жудимо, за шта смо створени и за шта смо предназначени. Господ да нас све овдје и све људе овога свијета кроз сву историју на свој тајанствени начин сабере и спаси, нека нас сједини једне са другима, сложи и помири, да опростимо једни другима, сагледавајући своје недостатке и да у сваком човјеку у своме ближњему видимо Онога по којем и по Чијем лику смо створени, а то је Бога љубави и Свету Тројицу, Kоме нека је слава у вијекове вијекова”, бесједио је Епископ Методије.
