Невена Милосављевић: Спомен Милици Ракић

Спомен Милици Ракић

Срце кроз које је прошла

Оштрица милостивог мача,

Може ли икад закуцати 

Од глувог и немог плача?

Срце устрептало, крхко,

Лептира крило дечије,

Зар оно је могло мрзети,

Прозрети намере нечије?

Или у игри и смеху, трку

Ланета милног, невиног,

Угасити јој незреле снове,

Неко ко није Анђео, ни Бог?!

Нека уздрхте им врапчија срца,

Што их прогони пој Серафима,

Божји је огањ страшан и киван,

Нек уздрхте недуше злотворима!

* * *

Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ