Епархија жичка богатија је за још једно значајно издање која излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина: Др Вук Даутовић, протојереј др Слободан Јаковљевић. Ризница Саборне цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Чачак-Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2024. стр. 160.
Рецензију ове књиге потписују др Светлана Пејић (Завод за заштиту споменика културе Републике Србије), др Милош Тимотијевић, музејски саветник у Народном музеју у Чачку и др Никола Лукић, доцент на ПБФ-у у Београду. Богат графички дизајн дело је господина Мирка Тутуновића из графичког студија „Тачка“ из Чачка.
Развој Чачка у нововековној Србији у потпуности је везан за храм Вазнесења Христовог, који је наследник средњовековног манастира Богородице Градачке. Црквена слава промењена је за време кнеза Милоша Обреновића, у част победе у Боју на Љубићу, најважније битке у Другом српском устанку.
Црквене ризнице никада нису биле само места за чување богослужбених утвари, икона, богослужбених и других књига, црквеног текстила. Ризнице су заправо прворазредни трезор историјског и уметничког блага, предмета који сведоче о вековном животу Срба као дела културне заједнице хришћанских народа. Њихов значај у чувању верског и националног идентитета није потребно посебно истицати.
Тако је и ризница цркве Вазнесења Христовог у Чачку својеврстан национални топос који осликава сву сложеност и слојевитост историје града у претходна два века, његово место у Епархији, као и везе са црквама и манастирима у ближој и даљој околини.
Све до појаве каталога који потписују др Вук Даутовић и протојереј др Слободан Јаковљевић ризница Саборне цркве Вазнесења Христовог у Чачку никада није сагледана у свом пуном обиму, нити је на убедљив начин презентована јавности.
Аутори су у „Уводу” (11-15) изложили сажет приказ развоја Чачка и његовог храма, најважније фазе градње, рушења и обнове, нарочито у 19. веку, као и истакнуте личности које су учествовале у овом процесу.
Детаљнији осврт на овај процес изложен је у следећем одељку „Историјат и формирање ризнице храма Вазнесења Господњег” (17-36). Аутори своју анализу почињу од малобројних предмета из средњег века који су сачувани (звона), преко недавно откривених делова моштију, до уобличавања ризнице у време владике Никифора Максимовића када је Чачак био седиште Епархије, а затим и њеног даљег попуњавања и повремених уништавања у последња два века.
Најважнији део публикације је „Каталог одабраних ризничких предмета” (43-158) у коме су детаљно, педантно и историјски поуздано набројани и описани најважнији предмети из ризнице. Како они који се и данас у њој налазе, тако и предмети који су позајмљени Народном музеју у Чачку. Истакнута су укупно 54 предмета, међу њима 21 књига које су настајале од 16. па до почетка 20. века.
Није прескочен ни осврт на компликован, и у појединим случајевима, драматичан историјат ових предмета, као и њихових дародаваца. Иако то није уобичајено, у овом делу налазе се и кратки описи страдања цркве и свештенства цркве у Чачку током 20. века.
На крају је дат „Списак извора и литературе” (161-167).
Каталог је богато илустрован, примерено дизајниран и у визуелном смислу у потпуности комуницира са савременом епохом у којој живимо.
На тај начин, ризница цркве у Чачку добила је нови значајни и незаобилазни предмет у облику каталога, који представља писано сведочанство о сакралном, уметничком и историјском значају драгоцености које се у њој чувају. Овај каталог не само да омогућава приступ ризници у садашњости, већ и оставља трајан запис за који смо сигурни да ће бити од користи будућим генерацијама.
Др Милош Тимотијевић
музејски саветник Народни музеј Чачак
Извор: Епархија жичка
.jpg)
