Свуда гдје смо ишли наилазили смо на срдачну добродошлицу и гостопримство, што је оставило невјероватан утисак на све учеснике. Истакла бих сестре из Петропавловог манастира које су у својим конацима угостиле двадесет дјевојака. Велика захвалност припада и предавачима коју су врло темељно приступили задатим темама и својим излагањима подстакли младе људе на размишљање и можда нове увиде на теолошке и духовне теме, а што је и био један од задатих циљева школе.
Своју љубав су нам, благословом својих архијереја, пружили и острошко братство, сестринство манастира Жупа и свештеници храма Св. Василија у Никшићу, што је уљепшало и продубило цјелокупно седмодневно искуство. Реализацију овог пројекта су нам олакшали Хидроелектране на Требишњици и Град Сунца.
Иако је динамика обилазака била интезивна, а план херцеговачке школе захтјеван, у потпуности је остварен, на задовољство свих укључених у овај догађај.
На завршној вечери у манастиру Тврдош, епископ Димитрије је саслушао утиске учесника, a затим им је подијелио сертификате и поклоне. Пожелио им је срећан повратак кућама и изразио задовољство што су претходних дана путовали, учили и молили се у нашој епархији. Растанак је био дирљив јер се из интензивног дружења, чија је окосница био Богочовјек Христос, родила чврста присност и повезаност.
