Беседа Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија изговорена на празник Светог Архангела Гаврила, 2005. г у Манастиру Михољска Превлака.
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Драга браћо и сестре, ове велике Господње ријечи смо данас по ко зна који пут прочитали: "Хвала ти Оче, Господе Неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима. Да, Оче, јер је тако била блага воља твоја"(Мт.11,25-26). То су ријечи велике Божије истине и велике Божије мудрости које потврђују вјековну истину да се истинско знање и истинска мудрост не дарује онима који мисле да су мудри, који посједују велика знања, или мисле да посједују велика знања земаљска, не даје се онима који мисле да су разумни, него се даје онима који су безазлени, онима који су чистога срца без обзира колико њихово знање световно било велико.
Некад се догађа да људи који посједују велико световно знање, што значи познање природе, природних наука, познање човјека, закона васионе и свега онога што је у нама и око нас, догађа се да такви људи посједују истовремено са тим знањем и безазленост, чистоту срца, њима Бог дарује праву истинску мудрост.
Међутим, постоје и они једноставни, прости који немају, нијесу успјели да стекну нека велика световна знања, али посједују безазленост срца, чистоту душе, посједују чисту душу и чисту праву Божију вјеру. Њима, када живе по закону Божијем и испуњавају заповјести Божије, Бог открива велике и Свете тајне. Зато није чудо да је у древна времена записано, како је учени Арсеније, потоњи монах египатске пустиње (који се васпитавао на царскоме двору, па се свега одрекао, отишао у пустињу), долазио код Павла припростога да од њега чује савјет. Када у га питали: "Како ти, са толиким наукама, а и ти си у овој пустињи пустињак, па идеш код Павла да од њега примиш наук", а он каже: "Браћо вјерујте ми, све знање које имам и које сам стекао није ништа у поређењу са оном мудрошћу Павла припростога који је сасуд Божије благодати и Божије мудрости".
Има међутим оних људи који имају земаљска знања, и од којих су надувени, надују се (као што се жаба надме) својим земаљским знањима и наукама, и они мисле да посједују свако знање и сваку истину. То је знање по човјеку, знање по овом свијету, знање без квасца Божије мудрости. То знање је кратковидо као што је и човјек кратковид; пролазно као што је и човјек пролазан. Има међутим, и оних простих који су незналице а мисле да све знаду, па се не зна који су гори, или они који су учени, а у суштини незналице, или они који су прости, али који мисле да све знаду. Зато и говори Господ и благосиља Оца свога што је те велике и Свете тајне открио безазленима. Није ли рекао и за дјецу: "Пустите их да долазе к Мени јер је таквијех Царство Небеско"? То значи- онај који има дјетињу душу, онај спознаје тајне Царства Небескога, и задобија та знања, задобија знања надахнута Духом Светим, и задобија знања која посједују ангелске силе небеске, које ангелске силе, служећи око престола Св. Тројице, преносе по Божијем благовољењу. То преносе људима и људским покољењима и земаљским народима. То је велика и Света истина откривена безазленима- да нисмо сами у васиони. Света и велика истина да човјек није једино словесно биће у васиони, као што то понекад и незналице и они који мисле да нешто знају, тврде.
Имамо ми своју небеску браћу, имамо ангеле и архангеле, серафиме, херувиме, господства и власти, и друге Свете чинове небеских сила. На почетку Светога Писма, светог Откровења Старог Завјета пише: "У почетку створи Бог Небо и земљу". Небо, то су по тумачењу Светих Божијих људи, небеске анђелске силе, духовни свијет, наша духовна браћа. Земља је ова наша васиона, колијевка у којој се ми рађамо, у којој живимо и у којој доносимо плода. Небеска браћа, Небо створено руком Божијом и небеске силе прожимају наш живот и људску историју својим дјејством и својим присуством, просвећени благодаћу Божијом. Та тајна о небеској и земаљској браћи, о једној Светој заједници ангела и људи, открива се безазленима. Учени не могу допријети до тога најдубљега знања и познања, нити до правог истинског богопознања.
Један од тих припаданика небескога наша братства и наше небеске браће, јесте Св. Архангел Гаврило, кога ми данас прослављамо и који се толико пута јавио кроз историју, саопштавајући људима вољу Божију. Данашњи празник је установљен негдје у 9. вијеку за вријеме побожних царева тога времена, од Порфирогенита, за вријеме Николаја патријарха Цариградског, у вријеме када је основана Света Гора Атонска. По том дивном предању, Св. Архангел Гаврило се јавио монаху светогорском и он му је саопштио ону дивну пјесму коју ми данас појемо: "Достојно јест јако во истину". Не само што му је пјесму саопштио, него му је и дао мелодију како се та пјесма пјева. Данас сви светогорци љубоморно чувају ту мелодију, пјевајући у славу Пресвете Дјеве "Достојно јест". Има и келија, чувана у срцу Свете Горе, која се зове "аксион ест - достојно јест", гдје се вјековима пали кандило, гдје се налази написана та молитва Пресветој Дјеви и гдје се увијек поје као и у осталој Светој Гори мелодија коју је монах чистога и безазленога срца чуо од Архангела Гаврила.
То је онај Архангел Гаврило који је толико присутан у историји Божанског спасења. Архангел Гаврило, који је јавио тајне Мојсију законодавцу, док је био код свога таста Јотора. То је Архангел Гаврило који је откривао велике и Свете тајне у Старом Завјету, који се јављао судијама и пророцима. Архангел Гаврило се јавио се Ани, мајци Пресвете Дјеве, јавио Захарију у храму и открио му велику тајну да ће родити Јована Претечу, који ће припремити путеве Господње. Архангел Гаврило је дао благу вијест Пресветој Дјеви Богородици, изговорио оне ријечи којим се ми радујемо кроз сву историју: "Радуј се Благодатна, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је плод утробе Твоје".
То је Свети Архангел Гаврило, који нас је данас сабрао. Његов спомен, његова вјековна јављања, његово учешће у животу свијета, човјека, историје, у животу Цркве Божије Старога и Новога Завјета. Архангели и ангели, и небеске силе које не смију да завире у велику и Свету Тајну служења Богу, кога се и ми овдје удостојавамо. Те тајне Бог открива нама, онима међу нама који су безазлени. У те тајне ни ангели небески не могу завирити, јер се ми удостојавамо да држимо у својим рукама Тијело и Крв Господа и Бога нашега Исуса Христа, да примамо Тијело Христово на просвећење, освећење, обожење и задобијање Царства Небескога.
Архангели и ангели, нам откривају тајне, и ми који попут архангела и ангела служимо службу Божију и чује се једна јединствена пјесма ангелска и људска кроз сву историју, пјесма у славу Божију: "Слава на висини Богу, на земљу мир, међу људима добра воља".
Нијесу ли пастири прије Христа (у вријеме Христовог рођења), пјевали ту пјесму заједно са ангелима, а ми ево настављамо да је појемо до краја свијета и вијека, и појаће се у Царству Божијем вјечно и непролазно. Ту вјеру и ту мудрост која се открива безазленима (која нас је сабрала данас око ове Светиње, у коју су уграђени безазлени и чистога срца), су хранили и чували Свети епископи, митрополити зетски, монаси, монахиње и вјерне Богу душе. Овдје су Богу на безазлен начин, служиле и Богу угодиле, жртвовале се за Христа Господа, међу које посебно мјесто заузимају свештеномученици и мученици превлачки, чио део моштију се чува у овоме Светоме храму.
Архангел Гаврило, безазлени и чисти, и они који су безалено Богу послужили на овом мјесту, сабрали су нас данас на овај Сабор младих наше Митрополије и наше Цркве-Сабор младих који се уче безазленој мудрости и знању, ангелској мудрости, ангелском смирењу и ангелском служењу, јер Господ је онај који твори слуге своје анђелима и слуге своје пламеном огњеним.
Призива нас овај Свети празник, истина његова и овај Свети сабор, да се васпитавамо у духу те и такве безалености и чистоте којој се Господ радовао нашавши је овдје на земљи, да узрастамо у свакој мудрости и знању, напредујући као што је Господ узрастао када је био овдје са нама на земљи, да се том мудрошћу, тим знањем, и тим заједништвом са Господом подмлађујемо, да се обнавља младост наша као орловска, као што је то предвидио и Свети пророк. Они који примају у себе дијете младо-вјечнога Бога, они никада не старају, они постају млади, задобијају вјечну и непролазну младост. То је суштина наше вјере, наше Цркве. То је циљ нашега живота овдје на земљи-задобити ту вјечну и непролазну младост, обновити младост своју као што се орловска обнавља, младошћу ангелском и архангелском испунити себе, стремећи кроз овај пролазни живот оном вјечном, непролазном. Нека би нам Господ подарио те безалености, те чистоте срца, и нека би нас Господ удостојио те мудрости безазлених, мудрости архангелске и ангелске, те младости која не пролази, коју нам дарује живи Господ од Дјеве рођени, дијете безалено, невино, Јединородни Син Божији, коме је нека је заједно са Оцем и Духом Светим слава кроз вјекове вјекова. Амин.
