Преосвећени епископи Иринеј бачки и Антоније моравички, као и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић, међу званицама.
Дана 22. јула 2016. године у Дому Пашкова у Москви приређено је свечано вече посвећено 50. рођендану председника Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, ректора Факултета за дипломске и докторске студије Светих Кирила и Методија и председника Синодалне библијско-богословске комисије.
У овом свечаном чину са стране Руске Православне Цркве присуствовали су Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил и чланови Светог Синода: Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије, Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, Митрополит петроградско-ладошки Варсонуфије. Присуствовали су и многи други архијереји као и црквени великодостојници, председници разних синодалних одељења, као што су: председник Научног одбора при Светом Синоду, ректор Московске духовне академије и семинарије Архиепископ верејски Јевгеније; председник Синодалне комисије за канонизовање светих Епископ тројицки Панкратије; руководилац Административног секретаријата Московске Патријаршије Епископ солнечногорски Сергије; председник Синодалног одељења за хуманитарну и социјалну службу Орехово–зујевски Пантелејмон; председник Патријаршијског савета за културу Епископ јегорјевски Тихон; руководилац Управе Московске Патријаршије по иностраним установама Епископ белгородски Антоније, као и други архипастири Московске Патријаршије.
Као гости овој Академији су присуствовали Митрополит горијски Андреј (Грузинска Православна Црква), Митрополит Варне и Великог Преслава Јован (Бугарска Православна Црква), Митрополит камасовски Исаија (Кипарска Архиепископија), Епископ бачки Иринеј (Српска Православна Црква). Овде су били и представници помесних православних Цркава при московском патријарашком престолу: Александријске Цркве - Митрополит коринтски Атанасије, Антиохијске – Митрополит филипопољски Нифон, Српске – Епископ моравички Антоније, Бугарске – архимандрит Теоктист (Димитров), Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој – архимандрит Серафим и други.
Свечаности је присуствовао и представник Синодалног одељења за сарадњу са оружаним снагама и законодавним органима протојереј Сергије Привалов; председник Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и средствима информисања В.Р. Легојда; ректор Православног Светотихоновског хуманистичког факултета протојереј Владимир Воробјов, главни уредник издаваштва Московске патријаршие протојереј Владимир Силовљев.
На честитање Митрополиту Илариона дошли су представници других хришћанских вероисповести, међу којима: епархијски архијереј Новоначихеванске и руске епархије Јерменске апостолске Цркве Архиепископ Езраз Несисјан; председавајући бискуп Руског савеза хришћана евангелистичке вере С. Рјаховски; сарадник Папског савета за јединство хришћана свештеник Јакинт Дестивел, старешина англиканског храма у Москви каноник Клајв Ферклаф, начелник Одељења спољних цркени веза јеванђељских хришћана – баптиста В. К. Власенко.
Међу присутнима су били високи представници традиционалних верских заједница: председник Централне духовне управе муслимана Републике Татарстана муфтија Камил Самигулин, главни рабин Русије Берл Лазар, представник будистичке религије у Москви Санже-Лама.
Од државних власти били су многи министри, као министар грађевинарства М.А. Мен; први заменик руководиоца Администрације Председника Русије А.А. Громов; државни секретар, заменик министра спољних послова РФ Г.Б. Карасин; заменик министра образовања и науке РФ В.Ш. Каганов; заменик министра културе РФ А.В. Журавски, начелник Управе Председника за међурегионалне и културне везе са иностраним земљама В.А. Чернов, председник Одбора Државне Думе по питањима друштвених заједница и религијских организација Ј.Е. Милов, председник Одбора Савета Федерације по међународним питањима К.И. Косачев и други, међу којима многи посланици, амбасадори појединих држава у Москви, међу којима и амбасадор Србије у РФ Славенко Терзић.
Од просветних установа били су присутни ректор Московског државног универзитета „Ломоносов“ академик В.А. Садовничи, ректор Московског државног института за међунардне односе А.В. Торкунов, ректор Московске државне конзерваторије „Чајковски“ А.А. Соколов, ректор Руске Академије народног домаћинства и државне службе при Председнику РФ В.А. Мау, научни руководилац Државног архива РФ С.В. Мировенко, диригент Великог симфонијског оркестра „Чајковски“ В.И. Федосијев, многи други руководиоци, лекари, директори, уредници, новинари...
У свом поздравном слову Свјатејши Патријарх Кирил је рекао: „Желим да Вас са посебним осећањем поздравим о Вашем 50. рођендану. Пре 28 година видео сам Вас и чуо први пут за време заседања Архијерејског Сабора, а касније и Помесног Сабора наше Цркве. Тада сте били сасвим млад монах са службом у Литванији, а већ у то време полазило Вам је за руком да формулишете мисли и предлоге који нису били конвенционални. Ништа од тога није било очекивано на Сабору, али сте Ви скромно и упорно формулисали своје предлоге. Они нису били прихваћени из објективних разлога. Међутим, Ви сте препознати у историји наше Цркве још пре 28 година.
Потом сам имао прилику да Вас пратим кроз Ваше животно путовање најпре на некој раздаљини, а касније сасвим близу. Треба да кажем да је Ваш рад у Одељењу за спољне црквене везе – у прилично тешким годинама услед перестројке у нашој земљи и у измењеним околностима у односима Цркве и друштва – био обележен појачаним напорима (сви смо радили у зноју лица свога и можда изнад своје моћи) Одељења у решавању проблема од епохалног значаја који су одредили природу односа Цркве и друштва и односе са нашом браћом и сестрама и партнерима у иностранству у новој ситуацији.
Још у то време је било јасно да сте Ви човек који има велике способности и добро образовање, а притом да поседујете једну важну врлину: Ви се поистовећујете са ставом који је усвојила Ваша Црква без расправе... Увек сте се трудили да што је могуће приљежније испуњавате задатке које Вам је постављала врховна власт. И Ваш рад је био обележен великим успехом.
Из овог разлога, када је Господ благоизволео да прихватим патријарашку службу, нисам дуго размишљао о томе ко ће бити мој наследник у тешком послу у Одељењу спољних црквених веза. Изабрани сте и за сталног члана Свештеног Синода.
У почетку нам се чинило да упориште нашег целокупног рада из објективног разлога треба да буде усмерена на унутрашњи живот Цркве, али је мало-помало било јасно да спољне околности у којима Црква живи уопште не постају лакше. И ове последње године биле су обележене порастом проблема, рекао бих, за целокупно Православље и њихово решавање одлучиће будућност свеправославног света. За сада је највећа одговорност положена на Одељења за спољне црквене везе. На пољима на којима радите не смете направити грешке, јер касније оне могу коштати сувише много. Главна ствар је јединство свеукупног православног света и истовремено очување легитимних захтева Руске Православне Цркве на заштити канонског поретка у односима између Православних Цркава и интегритета наше Цркве, а данас су ова два захтева добро међуповезана.“
Са своје стране Митрополит волоколамски г. Иларион је поздравио Свјатејшег Патријарха и изразио радост што 21 годину ради у Одељењу за спољне црквене односе. Митрополит је посебно поздравио сталне чланове Светог Синода, црквене архијереје, црквене великодостојнике и друге сараднике Московске Патријаршије, као и архијереје из помесних Православних Цркава пристигле из Грузије, Србије, Бугарске и са Кипра, као и представнике појединих помесних Православних Цркава при Московском патријаршијском престолу.
Поруке Митрополиту волоколамском г. Илариону послали су председник Савета Федерације М.В. Матвјенко, председник Државне думе С. Наришкин, Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, министар спољних послова Лавров, министар културе В. Медински, министар образовања и науке Б. Ливанов и московски градоначелник С. Собјанин.
Запажено је да је митрополита Илариона поздравио Врховни муфтија Русије и председник Централног муслиманског одбора Талгат Таџудин. Он је поклонио Митрополиту орден „Ал-Ханд“, у знак признања за његов допринос верском и моралном препороду руског друштва и консолидовање мира, слоге и добре сарадње између народа и следбеника традиционалних религија у Русији.
Извор: Српска Православна Црква
