Реаговање Митрополије Црногорско - приморске
на текст новинара Рајка Церовића
"Још једна голема превара"
који је објављен у листу "Побједа" дана 18. јула 2016. године
Побједа је 18. јула 2016, на 22. страни, у рубрици „Став“, објавила текст старог новинара Рајка Церовића „Још једна голема превара“. Поента тог текста је да је обновом цркве Свете Тројице на Румији нарушен барски међувјерски склад, односно да је Митрополија црногорско-приморска, као организациони дио Православне цркве, нарушила вишевјековни култ Светог Јована Владимира.
И у овом тексту Церовић понавља измишљотину да су обновом цркве на Румији барски римокатолици и муслимани престали да учествују у Тројчинданској литији. Његов текст је плод незнавености и зле намјере и о њему је бесмислено расправљати, али с обзиром да се ради о наставку дугогодишњег прогона и блаћења Православне Цркве у Црној Гори дужни смо укратко истине ради одговорити на исти.
Проблем је много дубљи: Овај текст, као и бројни други њему слични, уклапа се у систематску медијску борбу црногорског режима и монтенегринске идеологије против Православне цркве у Црној Гори, коју доживљава као суштинског опонента своме безакоњу и злоумљу. Митрополија црногорско-приморска која је за вријеме Краљевине Црне Горе била државна црква – данас у авнојевској Црној Гори законски не постоји јер ова хришћанска установа која постоји од IV вијека и око које је сађенута сва историја Црне Горе није ”пријављена” полицији.
У ту борбу, боље рећи објављени рат, својски је упрегнута „Побједа“, гласило које, иако формално приватизовано, свесрдно подржава црногорски антиправославни режим и његову монтенегринску идеологију „Побједа“, у садјејству са Порталом „Аналитика“, упорно се бори против Цркве. Иако је ово гласило малог тиража, државне институције му наливају чак 70 % својих средстава предвиђен за оглашавања, рекламе… Поређења ради, на далеко тиражније „Вијести“ и „Дан“ троше 8 %, односно 3 % ових средстава. Очито, у питању није економска логика, него финансијска подршка гласилу које је средство режима за шпекулацију, које пропагира тзв. ”ЦПЦ” као државни пројекат, финансиран од стране владе Црне Горе.
Све и свја у „Побједи“ је оснивач и власник Портала „Аналитика“ (уколико га у међувремену није преписао на жену или неког повјерљивог ДП-овца) Драшко Ђурановић, син својевременог црногорског комунистичког лидера Веселина Ђурановића, претходно такође уредника „Побједе“ („од оца је остануло сину“) и једног од главних рушитеља Његошеве капеле на Ловћену.
Они који нијесу уништили Православну Цркву убиством Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и 115 свештеника, једанаестогодишњом осудом на затвор Митрополита Арсенија, марксистичко-титоистичким убијањем Бога у људима читавих 50 година, покушавају сада да је надомјесте и замијене својом безбожном религијом и ”црквом”.
Румијску литију, у којој су за крстом Светог Јована Владимира и православним свештеником вјековима, поред православних, ишли и римокатолици и муслимани, сатрли су, односно забранили црногорски комунисти 50-тих година прошлог вијека, учитељи садашњих душебрижника црнолатинаша, а обновили су је барски парох протојереј Богић Фемић и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије тридесетак година касније.
Румијска литија, и поред свег настојања брозоморно-монтенегринских идеолога и њима сервилних гласила, данас сија пуним сјајем. А за то што у њој данас нема римокатолика и муслимана онолико колико и раније, кривица пада највише на ове црнолатинаше и гласила која они контролишу и преко којих пропагирају вјерску мржњу.
„Глас Црногорца“ прије више од сто година писао је да муслиманске вјерске вође забрањују својим вјерницима да учествују у Румијској литији. Но и поред тога муслимани су ишли у литију све до њеног укидања од послератног безбожног режима. Румијску литију, овај вјековни обновљени црквени обред, у коме и данас учествују сви они који су у њој учествовали и прошлих вјекова данас ”непријатељским чином” поново проглашава новокомпонована идеологија црногорског режима.
Но и поред свега тога, и поред сијања ирационалне мржње против символичног храма Свете Тројице – Бога Љубави на Румији и пријетњи да ће га срушити од стране идеолошких насљедника рушитеља цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену, ипак се на овогодишњу Румијску литију на Тројчин дан сабрало на стотине људи.
Послије изношења Крста Светог Јована Владимира на врх Румије, сви учесници Литије су традиционално сишли на малу Румију гдје су се у међусобној љубави и весељу надметали у витешким играма, почастивши се након надметања оним што су добре домаћице и монахиње рускиње манастира Преподобног Сергија Радоњешког у подножју Румије припремиле у славу Свете Тројице а у част часнога Крста Светог Јована Владимира.
