Подсетивши на животопис мученице Марине која је одбила лепоте овоземаљског живота, јер се заветовала Господу, Владика Василије је указао на то колика је била вера ове светитељке када и у последњем часу, пред само погубљење, захваљује Господу за снагу што јој је давао током свих мучења којима је била изложена, па је наставио:
„Ово је празник који поштују чак и припадници других вероисповести; на овај дан се празнује и светкује, и ретко ко данас ради, јер сви молитвено призивају ову великомученицу која је свој живот принела на олтар Господу, коме је посветила своје биће, своју снагу и свој живот.
Ова светиња у којој смо се окупили, обновљена је захваљујући уваженој председници Општине Сурчин гђици Весни Шаловић, иначе родом из овог места. Одлучила се да обнови ову светињу љубављу и трудом, и да је остави потомцима српскога народа, српској деци.
Поводом ове светковине, дошли смо, као и свих претходних година, да се помолимо Господу за здравље свих; за здравље и напредак села и свих житеља у њему; за здравље васцелог српског рода и свих хришћанских народа.
Поводом ове светковине, дошли смо, као и свих претходних година, да се помолимо Господу за здравље свих; за здравље и напредак села и свих житеља у њему; за здравље васцелог српског рода и свих хришћанских народа.
Бог нам дарује све сваког дана, из мере у меру, и онако како ми узвраћамо Богу на даровима, тако нас Бог непрестано дарује у лепоти нашега живљења, у здрављу, срећи, миру и у духовном расположењу.
Све су то дарови Неба, дарови које једино Бог може разделити, а Он то чини из огромне своје љубави коју поклања роду људском све од доласка у овај свет указујући нам пут спасења.
Све су то дарови Неба, дарови које једино Бог може разделити, а Он то чини из огромне своје љубави коју поклања роду људском све од доласка у овај свет указујући нам пут спасења.
У Староме завету су свети праоци и патријарси, видеоци Старозаветне Цркве, пророци и сви други, очекујући Месију, Онога који ће избавити род људски, веровали да ће тај будући Месија устројити овоземаљско царство, овде на земљи, и олакшати им живот овоземаљски, а Он је, дошавши у овај свет у плоти, казивао: Царство моје није од овога света!
Припремајући народ Божји за другу, небеску отаџбину која се очекује и за коју се ми хришћани молимо, Господ нам напомиње да је ово наша само привремена отаџбина у којој смо се нашли, као што су се наши преци налазили у њој пре толико стотина година. Као деца двадесет првог века коју је Господ посејао овде, имамо обавезу и посебан задатак као сваки хришћанин и светосавац, православац у својој Цркви – да обнављамо своје светиње и своје домове.
Лепо се каже у нашем народу: Нека ти буде лепо, уредно и чисто као у цркви!
Тако, наше цркве и јесу места која непрестано улепшавамо и где непрестано служимо Литургије и овога и онога света.
Када вадимо честице за живе и за упокојене душе наших милих и драгих, а вадимо их на дискосу, непрестано се молимо Господу за све душе као за живе пред Њиме. Наиме, Бог није Бог мртвих, већ је Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, Он је Бог живих, јер пред њим ништа није мртво.
Лепо се каже у нашем народу: Нека ти буде лепо, уредно и чисто као у цркви!
Тако, наше цркве и јесу места која непрестано улепшавамо и где непрестано служимо Литургије и овога и онога света.
Када вадимо честице за живе и за упокојене душе наших милих и драгих, а вадимо их на дискосу, непрестано се молимо Господу за све душе као за живе пред Њиме. Наиме, Бог није Бог мртвих, већ је Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, Он је Бог живих, јер пред њим ништа није мртво.
Сетимо се при том, да када је Бог створио свет, саздао је и човека од праха земаљскога: дуну му Бог дух живи, и поста човек душа жива.
И изађе потенцијал из оклопа који се тело зове, тело које се враћа земљи из које је настало, али унутарњи човек, потенцијал наш унутарњи, дух који нам даје снаге да стварамо и осмислимо све оно што је у нашим мислима и души, јесте Дух који нам је Бог подарио и тај божански Дух нам даје снаге да урадимо све што до нас стоји. Императив је да сваки од нас понаособ учини нешто добро, честито и племенито у своме роду, и читавом свету.
Гест хришћанске љубави наше председнице Општине Сурчин свакако је израз једне хришћанке која је у души својој гајила осећај – од самог детињства када је крштена у овој цркви – да ову светињу треба обновити…
И изађе потенцијал из оклопа који се тело зове, тело које се враћа земљи из које је настало, али унутарњи човек, потенцијал наш унутарњи, дух који нам даје снаге да стварамо и осмислимо све оно што је у нашим мислима и души, јесте Дух који нам је Бог подарио и тај божански Дух нам даје снаге да урадимо све што до нас стоји. Императив је да сваки од нас понаособ учини нешто добро, честито и племенито у своме роду, и читавом свету.
Гест хришћанске љубави наше председнице Општине Сурчин свакако је израз једне хришћанке која је у души својој гајила осећај – од самог детињства када је крштена у овој цркви – да ову светињу треба обновити…
Нека Господ и Свети Сава, који је покровитељ цркве у Бечмену, подаре гђици Весни Шаловић и њеној породици, као и свим житељима Бечмена, здравље и напредак!“ – истакао је Епископ сремски Господин Василије, и додао:
„Две стотине и четири године служи се у овом храму света Литургија. Можете само замислити колико је овде молитава Богу упућено, колико је радости доживљено, колико је овде суза проливено, уздаха пред Господом изливено – из ове мале светиње! То заслужује огромну пажњу нас деце двадесет првог века како бисмо се могли дичити пред свима својим прецима и нашим врлим Србима који су подигли ову светињу, као и сваку светињу у сваком нашем селу, и казивати да ми, њихови потомци, следимо њихов пут, пут хришћанског и православног народа,“ казао је на крају проповеди Преосвећени Владика Василије.
Извор: Епархија сремска
