Type Here to Get Search Results !

Црна Гора: Свештеници не морају да се пријављују


Не постоји обавеза пријављивања оснивања из члана два, став два, Закона о правном положају вјерских заједница за Митрополију црногорско-приморску и остале православне епархије Српске Православне Цркве које дјелују у Црној Гори, истакао је министар унутрашњих послова у Влади изборног повјерења Горан Даниловић. Министар је то саопштио у обраћању Православном Архиепископу цетињском и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.


Даниловић је одговорио на Амфилохијево обраћање актом-дописом АЕМ број 932 од 27. јула 2016. године, а његов одговор „Дан ексклузивно објављује.
-Члан 55 Закона о странцима (Службени лист Црне Горе, број 28/2015 и 16/2016) прописује да се дозвола за привремени боравак ради обављања вјерске службе у Црној Гори може издати странцу који испуњава услове из члана 42 овог закона, а који као доказ о оправданости захтјева приложи потврду да је вјерска заједница у којој намјерава да обавља вјерски обред и вјерске послове пријавила дјеловање и сједиште у Црној Гори, у складу са прописима којима се уређује правни положај вјерских заједница навео је Даниловић.
Поштовати право на слободу вјероисповијести
Како је рекао Даниловић, свако супротно поступање или непоступање органа за управне унутрашње послове представљало 6и повреду позитивних прописа.
А сходно одговарајућем ставу Европског суда за људска права, несумњиво би представљало и недозвољено мијешање у уживање права на слободу вјероисповијести Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија које дјелују у Црној Гори, које је зајамчено ставом један члана девет Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, нагласио је Даниловић.
Како је истакао, пропис којим се уређује правни положај вјерских заједница у Црној Гори је Закон о правном положају вјерских заједница (Службени лист СР Црне Горе, број 9/77, 26/77, 29/89, 38/89, Службени лист РЦГ бој 27/94 и 26/03). Овај закон, сматра Даниловић, уопште не прописује дужност вјерских заједница да пријаве дјеловање у Црној Гори, већ у члану два само прописује обавезу оснивача новоосноване или укинуте вјерске заједнице да, у року од 15 дана од оснивања или престанка рада, општинском органу управе надлежном за унутрашње послове пријави оснивање, или престанак рада вјерске заједнице, односно њеног органа или организације.
-У вријеме доношења и ступања на снагу поменутог закона о правном положају вјерских заједница Митрополија црногорско-приморска са сједиштем у Цетињу и остале православне епархије Српске православне цркве су постојале и законито дјеловале у Црној Гори, односно њихова дјелатност је била и јесте у складу са Уставом и законом, то јест, у складу и са чланом четири став два Закона о правном положају вјерских заједница, каже Даниловић.
Према оцјени министра, самим тим не постоји обавеза пријављивања оснивања из члана два, став два, Закона о правном положају вјерских заједница за Митрополију црногорско-приморску и остале православне епархије Српске православне цркве које дјелују у Црној Гори. Односно, како је рекао, правни субјективитет Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија које дјелују у Црној Гори је поменутим, али и претходно важећим Законом о правном положају вјерских заједница ФНРЈ из 1953. године, само потврђен.
-Конкретно, оне имају правни субјективитет и ако не поднесу пријаву из члана два, став два, Закона о правном положају вјерских заједница јер се овим, као и претходним законима, само признаје неспорна историјска чињеница да су одређене цркве и вјерске заједнице током историје биле присутне и да су постојале и дјеловале у складу са законима. Самим тим, овакво законско рЈешење је оправдано и из разлога што је држава већ располагала довољним подацима о постојећим црквама и вјерским заједницама. Поред овог признања својства правног субјекта од стране правног поретка, потврда правног субјективитета, као и дјеловања у складу са законом јесте и читав низ аката државних органа, односно доказа егзистенпије Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија Српске Православне Цркве у правном животу Црне Горе, од којих сте неке и доставили, навео је Даниловић.
Он је поменуо акте и коресподеницију државних органа у протеклом вишегодишњем периоду, укључујући Владу и предсједника Владе, Министарство за људска и мањинска права, Министарство иностраних послова, Министарство вјера, Пореску управу, Управу царина, Управу за заштиту културних добара, Завод за статистику, али и други акти из којих такође произилази да су Митрополија црногорско-приморска и остале православне епархије Српске православне цркве имале и имају својство странке у поступцима пред судовима и државним органима Црне Горе, као и да су наступале и да наступају у правном промету у својству правног лица у Црној Гори.
-Такође, као не мање битно, у односу на сједиште вјерске заједнице из члана 55 Закона о странцима истичемо да се у Закону о правном положају вјерских заједница сједиште вјерске заједнице одређује као њено сједиште, односно њеног органа или организације, што се у конкретном случају односи и на сједишта Митрополије црногорске приморске, Епархије будмиљанско-никшићке, Епархије милешевске архијерејског намјесништва пљеваљског и Епархије захумско-херцеговачке, парохије херцегновске – архијерејског намјесништва требињско-дубровачког, као и на сједишта њихових осталих архијерејских намјесништава, парохија, манастира и локалних цркава у Црној Гори, истакао је Даниловић.
На крају, каже министар унутрашњих послова, несумњиво је да се напријед описано стање ствари заснива, односно произилази из општепознатих чињеница и чињеница које су познате Министарству унутрашњих послова, као и из чињеница које је митрополит Амфилохије навео у актима-дописима АЕМ број 361 од 7. марта 2012. године и АЕМ број 932 од 27. јула 2016. године, али и из поменутих доказа које је поднио.
-У контексту напријед наведеног ће поступати и Министарство унутрашњих послова Црне Горе, то јест, Директорат за управне унутрашње послове МУП-а, односно подручне јединице за управне унутрашње послове и њихове филијале. Дакле, посебно у поступку издавања дозвола за привремени боравак ради обављања вјерске службе у Црној Гори Министарство унутрашњих послова, односно поменуте организационе јединице Министарства унутрашњих послова, прихватаће потврде које ће Митрополија црногорско-приморска и остале православне епархије које дјелују у Црној Гори издавати странцима који испуњавају услове из члана 42 Закона о странцима, а као доказ о оправданости захтјева за издавање дозволе за привремени боравак ради обављања вјерске службе у Црној Гори, закључио је Даниловић.