Примери конкретне солидарности у хришћанско-муслиманским односима док траје рат у Сирији.
Данас смо сведоци незапамћеног страдања народâ на Блиском Истоку. Жртве рата су хришћани, муслимани и следбеници других религија. У овом тренутку када нема назнака да ће ова трагедија ускоро да ишчезне у корист мира, велику наду улива новост коју је пренела Agenzia fides о хришћанима који су усред битке у северносиријском граду Алеп за време овогодишњег муслиманског поста Рамазана снадбели неопходним намерницама своје сиромашне сународнике муслиманске вероисповести ујутру и увече сваког дана током поста. Реч није о случајном догађају, него о организованој акцији Епархије алепске Сиријске Православне Цркве, која се побринула о најугроженијим муслиманима у градској четврти Сулејманија.
Иницијатори из Епархије алепске сматрају да је то само гест солидарности са следбеницима друге религије, док на терену њихова акција сведочи о правим верским вредностима. Ипак, они не крију наду да ће по завршетку рата да се обнови атмосфера мирног суживота између различитих етничких и верских заједница, што је било карактеристично за друштво у Сирији пре почетка рата. Упркос идеолошкој инструментализацији рата на штету међурелигијских односа, многи хришћани и муслимани у Сирији су показали знаке међурелигијске солидарности, према изјави Епархије алепске, коју је пренела Agenzia fides. У том контексту наведен је пример како су многа муслиманска сирочад нашла уточиште у црквеним заједницама пошто су сиротишта у којима су раније боравила уништена у јеку рата.
Недавно је новинска агенција РИА Новости објавила податке који укрепљују горенаведене наводе о међурелигијској солидарности, која се пројављује у конкретним случајевима. Наиме, при храму Светог Илије у сиријском рејону Виљал отворен је центар за пружање помоћи избеглицама из квартала 1070 (југозападни део града Алеп). Преко 50 муслиманских продица, избеглих из тог квартала, пошто је обухваћен ратним сукобом, примило је помоћ у најнеопходнијим стварима. По речима Самира Самана, директора Одељења за јавну помоћ при недељним православним школама у Алепу, а које преноси агенција РИА Новости, ова организација, у коју су укључени искључиво волонтери разних професија, почев од лекара, инжењера и наставника, труди се да избеглицама пружи најпотребније у храни и лековима. По његовим речима, Епархија алепска Сиријске Православне Цркве води сталну бригу о 4.000 породица од којих су половина муслимани, док су остали хришћани.
У хуманитарној мисији у овом граду су укључене и организације из Маронитске и Римокатоличке Цркве. Упечатљива је изјава једне жене избеглице, која се представила као хаџи Зејнаб, која је изјавила: „Ми смо пребегли из (квартала) 1070 пре три дана. Овде, у Виљалу, наша хришћанска браћа су нам помогла у првим данима. Опремили су простор за живот, дају нам храну, ћебад и нешто лекова. Ми, становници Алепа, никада се нисмо делили на верској основи“.
У суштини, хришћани су призвани да увек сведоче својим делима јеванђељску причу о милостивом Самарјанину јер увек се сусрећемо са питањем, ко је наш ближњи? Свети владика Николај Охридски и Жички је беседио: „А права мера сродства, која људе - људе и народе - истински срођава и зближава није толико крв колико милосрђе. Беда једног човека и милосрђе другог срађа и зближава два човека више него крв рођене браће. Јер свака крвна веза јесте привремена и има неког значаја само у овом временом животу служећи као слика трајне и вечне везе сродства духовнога. А духовни близанци, који се роде при сусрету беде и милосрђа, остају само браћа за вечност. Крвној браћи, рођеној по крви, Бог је само Створитељ; а духовној браћи, рођеној од милосрђа, Бог је Отац“.
припремио ђакон др Александар Прашчевић
Извор: Српска Православна Црква
