Блажењејши и најсветији Патријарше српски господине Иринеје, веома љубљени у Христу брате и саслужитељу, Високопреосвећени брате, Митрополите загребачко-љубљански господине Порфирије, Преосвећени брате, Епископе славонски господине Јоване, Преосвећена света браћо архијереји, Ваше Екселенције, Ваше Еминенције, представници државе овога простора, браћо и љубљена децо у Господу,
Ганути смо данас јер нам је Господ подарио благослов да одслужимо у Јасеновцу свету Литургију у спомен овде мученички пострадалим од нацизма Светим Србима Новомученицима, као и свим осталим пострадалим током Другог светског рата. Да поводом испуњења 75 година од почетка рада овог нечовечног и ужасног логора извршимо бескрвну тајну „за све упокојене оце и браћу нашу, мученике, исповеднике... и сваки дух праведника преминулог у вери“ на овом месту мучеништва и крста, нове Голготе, не само српског народа.
Данашњи дан је посебно значајан за благородни православни српски народ који је много пута у трагичним тренуцима своје историје показао снажну и живу православну веру, која га је учинила да вековима остане непоколебив, да преживи и поред проблема и ужасних тешкоћа с којима се суочавао. Да би сачувао своју православну веру српски православни народ се трудио, лишавао, трпео бол, страдао, храбро подносио мучеништво и одрицања. На ове особине нас данас подсећају и Новомученици јасеновачки које поштујемо и који су прибројани ранијим новомученицима из периода после пада Цариграда, али и ранијим мученицима из првих хришћанских векова. Свети Никодим Светогорац карактеристично описује значај који имају новомученици у животу наше Цркве на следећи начин: „Заиста, ово је једно чудо које је слично човеку који види у своме срцу зиму, пролећно цвеће и руже усред најдубље ноћи, дан и сунце, у опипљивом мраку светла најсјајнија, у време ропства види слободу и у доба садашње болести натприродну силу.“
Сличне су и емоције које нас запљускују на овом светом месту мучеништва стотина хиљада наше православне браће. И Васељенски Патријарх заједно са Светим Никодимом благодари Богу гледајући „под тешким јармом и ропством толико подвижника, јунака који су, да би сачували слободу и благородност наше хришћанске вере, презрели богатство, славу, сласти и свако телесно уживање, те за веру хришћанску радо себе предали смрти.“
Прва званична посета Наше смерности Хрватској земљи има посебан символички смисао. Пре свега, дошли смо да укажемо част овим „зимским ружама,“ православним Србима, али не само новомученицима који су процветали усред тешке зиме нацизма. Да, ми смо дошли да им укажемо част и да будемо почаствовани. Истовремено смо дошли да удахнемо благоухани мирис њихов који се излива са овога места мучеништва на васцелу васељену, јер су мученици Цркве наше васељенски и припадају свеколиком свету. Ми, пак, као Васељенски Патријарх јачамо и подржавамо васељенско јединство које се темељи на светитељима као најскупоценијем заједничком наслеђу свих хришћана.
Друго, седиште Васељенске Патријаршије, Константинопољ, престоница некада величанственог Византијског царства заузима посебно место у историји свих словенских народа, с обзиром на то да је после молбе благочестивог Кнеза моравског Светог Растислава наш свети претходник Фотије Велики послао два равноапостола, просветитеља Словена - Свете Кирила и Методија, солунску браћу, да православљем просветле народе у уведу чисту православну хришћанску веру. На тај начин, сви словенски народи су духовно препорођени и тако су добили свој православни идентитет из хришћанског извора Византије и Константинопоља, односно почетак свога културног идентитета и духовног наслеђа имају у Цркви Константинопољској као својој Мајци, која никада није намеравала нити настојала да постигне световну експанзију, као што, нажалост, често бива у мисионарском деловању многих. Циљ Мајке Цркве био је и остао да открије Бога оној браћи која Га не познају и да преобрази њихове душе благодаћу Божјом кроз Јеванђеље Христово, и ништа више од тога.
На тај начин, присуство Васељенског Патријарха, наследника отаца и родитеља православног српског народа, данас и овде на Божанственој Литургији, која се врши у спомен и част новомученика логора Јасеновац и свих Срба новомученика из Другог светског рата, свакако јача најстарије историјске везе Константинопоља и Словена и узводи нас ка двојици Браће коју, уосталом, признају, поштују и славе сви становници и ове хришћанске земље Хрватске као утемљиваче духовног предања и њихове културе.
Треће, Наше присуство овде сведочи о супротстављању Васељенске Патријаршије било каквом облику тоталитаризма - националног, религијског, социјалног, економског и било ког другог. Слобода је божански дар човеку, скупоценији од свега другог. Нацизам је присилио људе у земљама у којима је превладао да се одрекну богомданог дара слободе и да се потчине тиранији. Ми православни хришћани одбацујемо искушење тоталитаризма и освете. Били смо жртве историје, околности, људских изопачених изума и методологија. Одбацујемо, према томе, сваки облик тираније и насилног наметања себе другом, и ходимо путем Господњим, путем слободе, помирења, одрицања и жртве. Учешће Васељенске Патријаршије у овим манифестацијама помена и исказивања части Новомученицима јасеновачким символише и шаље поруку измирења, праштања, толеранције, љубави - љубави која не заборавља трагедије из прошлости, не заборавља жртве тираније, не заборавља мученике, него у исто време зна да прашта, да милује, да мири и да се мири, зна да заборавља непријатељства и да уздиже јединство изнад свега.
Тако размишљајући и проповедајући, верујемо да на достојан начин празнујемо спомен Светих Новомученика, спомен на невине жртве јасеновачке, спомен на оне који су оставили поледњи дах свој у овом логору мучења, спомен на оне који су само привидно били поражени, међутим, они су својим мучеништвом победили свет.
Дух Божји кроз Светог јеванђелиста Јована говори: „Блажени мртви који од сада умиру у Господу. Да, говори Дух, нека почину од трудова својих, а дела њихова ће следити за њима“ (Откр.14,13). Срећни су они који су се намучили и пролили свој зној и своју крв за православну веру, те тако постали њени сведоци. Безброј таквих јунака Христових наша Црква свакодневно истиче верном народу као примере савршене љубави. Они нам искуствено доказују да је мучеништво наслеђе сваког православног хришћанина. Међутим, не треба да заборављамо да мученици нису само они који су усмрћени од стране страшних непријатеља због своје вере, него су то и они који страдају, који тугују, који бивају оклеветани, неправедно прогањани и они који се са поверењем у Бога суочавају са тешким животним околностима, зато што се иза таквих појава скрива лична брига Невидљивога Бога Животодавца, и зато што је и њихово лично мучеништво велика туга и „суд свима обесправљенима“, односно венац живота, као што је суд убијених и покланих од стране нациста на овом месту пре 75 година.
Браћо и љубљена децо у Господу,
Савршивши данас литургијски помен небројеног мноштва Новомученика јасеновачких, не заборављамо да су они отишли из овога живота на трагичан начин, нити да су отишли са сигурношћу да су служили Истини и да су умрли за Истину, имајући дубоку свест о томе да та Истина није безлична, него да се поистовећује са Христовом личношћу.
Управо због тога они понављају исте речи које је својим родитељима као последње обећање упутио један други православни новомученик, Александар Сморел, неколико дана пре страдања од нациста у фашистичком затвору у Минхену 1943. године:
„Драги моји Оче и Мајко,
Данас, вољом Божјом, мој овоземаљски живот ће се завршити како бих се ја преселио у један други живот који неће имати краја и где ћемо се сви изнова сусрести ... Нажалост, овај ударац ће бити много тежи вама него мени зато што ја одлазим са сигурношћу да сам са дубоким уверњем служио Истини. Све ово ме оставља мирне свести и поред чињенице да је веома близу час моје смрти ... За неколико сати налазићу се у једном бољем животу, у близини моје Мајке и нећу вас заборавити. Молићу Бога да вам подари мир и спокој. Чекам вас. Дозволите ми да, пре свега, једну ствар оставим у вашим срцима: никада не заборављајте Бога!!!“
Ове речи „Никада не заборављајте Бога!!!“ чујемо да нам данас упућује небројено мноштво Мученика јасеновачких који су понос православног српског народа и његове Цркве и заједничка слава и наслеђе васцелог православља. Свети новомученици су кроз своје мучеништво доказали да је Црква жива и снажна, зато што наставља да рађа нове синове са истинском православном и мученичком свешћу и којима се хвали и слави и радује неопеваном радошћу.
Прослављајући данас ову радост и помен мучеништва као васкрсење живота и као уподобљавање Христу, целом душом се молимо за Његов изобилни благослов за свакога од вас, молитвама Светих новомученика јасеновачких и свих оних православних Срба који су мученички пострадали за време Другог светског рата. Позивамо вас да свим својим снагама сачувате богатство православља које су донели словенском народу Свети Кирило и Методије и због којег се данас прослављају новомученици који су принели и сопствени живот Христу. То ћете сигурно успети ако увек активно учествујете у животу Цркве и ако држите њена предања „старајући се да имате мир са свима и светост без које нико неће видети Господа“ (Јевр.12,14).
Дрво православне Србије је заливено непресушном крвљу мученика и због тога јесте и остаће бесмртно. Ову поруку вам упућује Васељенски Патријарх: Будите спокојни под крошњом тога дрвета, о благословени православни Срби, поносе и венче ваше Мајке Цркве Константинопољске, и идите путем својих отаца и праотаца, хероја и светитеља, па ћете и ви, данашњи православни Срби, сигурно примити „венац живота“ који је увек венац благодати и благослова Божјег. Амин.
Извор: Српска Православна Црква
