По препоруци колега из Информативне службе СПЦ, јуче сам контактиран од стране новинара Српског телеграфа са молбом да кажем нешто о ставу Цркве према јоги и о томе шта то и на који начин у духовном смислу практикује Новак Ђоковић.
После кратког разговора са новинаром, у коме сам, између осталог, нагласио да нашем тенисеру и брату у Христу Господу не желим да шаљем јавне поруке преко новина, већ да бих волео да лично поразговарам са њиме о тим темама, договорили смо се да пошаљем кратку изјаву електронском поштом, са молбом да буде објављена у целости и без измене.
У данашњем броју Српског телеграфа је изашао текст о коме је реч, али се његовим читањем стиче другачији утисак. Наслов текста изражава уреднички став, у тексту се наводи да шаљем јавну поруку Новаку (иако сам нагласио сасвим супротно), док је моја изјава достављена електронском поштом у неколико битних момената скраћена, а негде и измењена, тако да се губи њена прецизност и обухватност. Из наведених разлога сматрам да је потребно моју изјаву пренети у целости и без измене, што чиним овом приликом.
Ауторизована изјава послата Српском телеграфу:
Став Православне Цркве о јоги је веома прецизно изразио Архиепископ Анастасије Јанулатос, један од најпознатијих православних теолога данашњице и један од највећих стручњака из области историје религије. Јанулатос истиче да вежбе у оквиру система јоге, ма колико у почетку неутрално деловале, ипак представљају део хиндуистичког наслеђа и да су својеврсна етапа у духовности која није спојива са православним хришћанством. Поготово су спорне медитативне технике јоге које су резултат чисто људских напора и не ослањају се на благодат Божију која једина може да препороди и просвети човека. Православним хришћанима такве јоги-технике нису ни потребне, јер ми имамо исихастички метод умне молитве који даје истински мир и спокој. Унутрашња, умно-срдачна молитва, се вековима практикује у Православној Цркви, а пре свега на Светој Гори, и велика је штета што је то непознаница великом броју православних који мир траже у далекоисточним медитативним техникама које нису ни сенка онога што је исихастичко молитвено искуство.
Што се тиче Новака Ђоковића и актуелне теме у јавности у погледу тога шта сада носи око врата, ко му је нови тренер и чему га он учи, да ли су му медитативне технике кундалини јоге помогле или одмогле... мислим да је за свештеника у најмању руку непристојно да говори о томе јавно јер је то повезано са унутрашњим животом једног изузетног човека. Због тога бих волео да попричам са нашим шампионом приватно о тим темама, а не преко новина. С обзиром на степен његове интелигенције и отвореност, мислим да би за почетак било довољно само три минута приватног разговора да Новак повеже неке ствари и направи преокрет на духовном плану, а самим тим, разуме се, и на терену.
Порука је јасна: Ноле, уз тебе смо, а волели бисмо и да помогнемо, свако у свом домену и на свој начин.
свештеник Оливер Суботић,
главни и одговорни уредник часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве
Извор: Српска Православна Црква