У име Оца и Сина и Светога Духа. Исто Еванђеље важи, браћо и сестре, и за Анђеле и за људе. Иста правда важи и за Анђеле и за људе вечна Правда Божја. Исто Еванђеље, иста Истина важи и за Анђеле и за људе, и исти Бог важи и за Анђеле и за људе. То нам сведочи Црква Божја. Господ је Христос од Анђела и од људи начинио Једну Цркву. То се вели у данашњим песмама: Од Анђела и од људи начипио је Једну Цркву.
Из Цркве када погледате овај свет, какав изгледа? Овај свет није ништа друго него њива Божја по којој Господ сеје добро семе, људе. Сеје људе које Он ствара по слици и прилици Својој. Све што је од Бога савршено је. Тако човек излази из руке Божје као савршен, бесмртан, вечан. Али човек је злоупотребио своју слободу, своју боголику слободу злоупотребио, и кроз грех кренуо – куда? У смрт, у пакао. Чули сте данас из Светог Еванђеља како се слуге Божје, Свети Анђели, питали: откуда зло у свету, откуда грех у свету, откуда смрт у свету? Од ђавола – вели Господ[2]. „Када људи поспаше, дође непријатељ Божји и посеја кукољ међу пшеницу“. И шта се збива? Људи кренуше кроз своја зла, кроз своје грехе у далеке, туђе земље. У земљу без Бога, где нема Бога, где нема Истине Божје, где нема Правде Божје, Љубави Божје. Кренуше у пакао који сами створише.
Чудна је ствар и у исто време врло јасна: зашто смо ми људи изгубили Небо, како смо изгубили Небеско Царство, изгубили Истину Божју, Вечну Истину Божју, Вечну Правду Божју. „Када људи заспаше, поспаше, вели Спаситељ, дође непријатељ ђаво“. Како да људи заспе? Људи заспу кад спавају у греху, сами добровољно изабирајући грех. Онда оно што је божанско у њима, оно што је од вечнога живота у њима губи се, нестаје га. А када то ја и ти спавамо? Када грехе чинимо, када зло чинимо. Јер сваки грех одваја од Бога, удаљује од Бога. Толико удаљује од Бога да греси сабрани у једно производе смрт, која нас потпуно удаљује од Бога и у неосећање за Бога. Пита Свети Исак Сирин шта је грех и одговара: Грех је неосећање за Васкрслог Господа. Кад немаш осећање да је Господ васкрсао и када не верујеш у то – ето то је први, основни грех. Тај грех уводи вечну смрт у тебе и у мене, уводи лаж место истине, неправду место правде, мржњу место љубави. И сваки најмањи грех крије у себи макар малог ђавола.
Свети Златоуст вели: У сваком греху је ђаво. Зато се треба бојати греха као самог ђавола. Ђаво скрива своје лице. Он не показује своје гадно и одвратно лице, јер би се људи згадили на њега, побегли од његовог зла. Али он заслађује сваки грех танким слојем меда, и сваки грех обећава и мени и теби радост, блаженство, спокојство, мир. Ствара у души мојој и твојој слом, невољу, беде, страхоте, мржњу, пакост, злобу. И човек, Божје створење, одједанпут се обрете далеко од Бога, у даљњој земљи. Блудни син је оставио Оца Небеског и кренуо у неке далеке, туђе, стране земље да тамо служи свињама, које множи у човеку и у свету око човека ђаво.
Тако, браћо моја, Истинитог Бога и Његову Правду и Његову Истину, изгоне из наших душа наши греси, не туђи, него наши лични греси. Ми имамо обичај да преносимо на друге своје невоље, своје муке, на непријатеље изван нас. А уствари, главни непријатељ је у нама самима. Грех – то је твој непријатељ. Знај, када мрзиш некога, ти се удаљујеш од Бога и ствараш у себи малу смрт и мали пакао. Када оговараш, када псујеш, о каква страхота улази у твоју душу, какав пакао иза псовке! Господ Христос се назива у Еванђељу – Реч Божја, а ти ту Реч Божју псујеш, грдиш, унаказујеш. Знај, кроз сваку псовку ти у душу своју уносиш по једног ђавола. Не чуди се када се умноже они у твојој души, и не чуди се када те поведу свима беспућима и свима страхотама овога света. Кад изгубиш Истинитог Бога Господа Христа, ти си изгубио Правду Божју, изгубио си Истину Божју, и утонуо у мрак, у таму, у пакао.
Погледајте шта се збило са данашњим родом људским. Погледајте то слављено и хваљено Човечанство двадесетог века! Погледајте како људи двадесетог века стварају Трећи рат. Нису осетили да је Први светски рат био највећа казна Европи када је оставила Истинитог Бога Господа Христа. Па је ушла у Други светски рат, и то је казна Божја. Пустио је Бог људе њиховој вољи. И шта је направљено од овога света, прво од Европе? Кланица, кланица! Ми измишљамо лажне богове, Европа је постала фабрика лажних богова, фабрика идола. Европа производи у својој лудој фабрици просвету без Бога. Све те школе, основне и велике, без Бога, шта је то? То је идол незнабожачки! Европа је у својој фабрици створила такозвану европску културу. Култура, то је стид и срам Европе, јер то је култура без Христа и против Христа.
И ми јадни и бедни Срби тапшемо за њима и кличемо „алилуја“ европској култури. А култура? Култура убија у човеку Бога. Замислите како Европа производи људе маловерне и неверне. Хвалимо се културом европском, хвалимо се цивилизацијом, а треба је гледати из њених родова. Шта даје та европска култура и цивилизација? Измишља отрове, безбројне отрове и сеје их по свима континентима. Измишља лажи, измишља лажне богове, и служи лажним боговима кроз своје институције и назови установе. Страшно! Фабрика лажних богова – то је Европа. Клања се пред златом, клања се пред водом. Шта је злато? То је идол свих континената овога света. Људи заменили Христа Бога жутим златом, односно жутим блатом.
И ми Европљани, и ми несретни Срби, шта ми радимо? Одбацујемо од себе Истинитог Бога Господа Христа, одбацујемо Светога Саву, а клањамо се европским лажним идолима. Шта је остало од села? У свакој кући по идол, у свакој кући лажни идоли и лажни богови. Телевизори, радија, мода, какве гадости! Христовог човека је стид што је човек. А ми, ми Срби спавамо дубоким сном. Заспали смо и ђаво шета по нашим душама, сеје кукољ, сеје кукољ. Сеје стид и срам, лаж до лажи, мрак до мрака, пакао до пакла. Где су наша домаћинства светосавска, где су наше задруге, где је наша честитост?! Срби, чувајте се проклетства Бога, проклетства Истинитог Бога, јер сте почели да служите лажним боговима. Ваши храмови, задужбине Светих царева, увек су празне, мање-више увек. Један иде за воловима, други за пијацом, трећи за ма којој ситницом, четврти за модом. Куда иду? У кречану, у живи креч. Остављена је Истина Божја, пут светосавски, остављено је све оно што наши Свети преци оставише иза себе за нас.
Осим нас хришћана па земљи, безброј је хришћана на Небу. Први хришћани су Свети Анђели, а на челу њиховом је Свети Архистратиг Михаил, кога ми данас славимо, Војсковођа Христове војске, и Небеске и земаљске. Он данас врши смотру над родом људским. Да ли си у његовој војсци? Да ли је он твој војсковођа, или ти имаш друге војсковође, своју црну мрачну војску? Он врши смотру и над Српским родом данас, да види који су Срби у његовој војсци а који су у супротном табору, у војсци црних анђела, у војсци демона. Страшно је и помислити да је већина напустила врховног Небеског Војсковођу, Војводу свих Небеских и земаљских хришћана. И ми да проверимо себе данас: Где смо? Јесмо ли у војсци Светог Архистратига Михаила или у мрачној војсци палог архангела Сатане? Но, никада се не треба бојати пораза.
Хришћанин, то значи имати у себи Господа Христа. А Он, Он је не само моћан, него и свемоћан. Ти имаш искуства и знаш: Ђаво је велика сила, ђаво је моћ, али Господ је Христос је не само Моћан, него и Свемоћан! И с њиме, са Светим Архистратигом Михаилом може победити сваку лажну силу. Даје нам Господ власт да стајемо на змије и на шкорпије и на сваку силу вражју. Ништа ти не може наудити, ништа, ако имаш вере, ако имаш љубави за Господа Христа. Јер вера, истинска вера и јесте право оружје којим ми ратујемо против свих непријатеља Истине Христове у овоме свету. Из вере и са вером добијамо ова оружја која су потребна да победимо сваки грех и свако зло што је у нама и око нас. И наш рат, као што вели Свети Апостол, „није рат са телом и крвљу, него са духовима зла испод неба“.
Хришћанин си, ти си стално у рату са демонима, у рату са ђаволима. Како ћеш победити ту страшну мрачну силу? Обукавши се у свеоружје Божје, свеоружје Божје. Господ Христос је дошао у овај свет и дао нам је то свеоружје Божје којим побеђујеш сваки грех, сваку страст и сваку смрт. Које свеоружје? Казује даље Свети Апостол: Вера, молитва, љубав, нада, кротост, смиреност, трпљење, милосрђе и све остале свете врлине. То је оружје наше. Тебе мрзи неко. Ти, ти си као хришћанин дужан да љубављу одговараш на то. То је свеоружје за њега. И видећеш да ће он ускоро престати да те мрзи, а ти ћеш имати још веће силе у Господу.
Од сваког зла постоји Христова одбрана, против сваког греха стоји Христова врлина. Слаб сам и немоћан. Да, Апостол Павле се хвали слабостима својим. Зашто? Кад сам слаб, онда сам силан, онда се ослањам на Господа који је Свемоћан и Свесилан. Том моћи побеђујем свако зло, сваки грех, сваког ђавола. Тако, ми смо војници у светој војсци, божанској војсци Светог Архистратига Михаила. Ми ратујемо заједно са њим и водимо борбу против свакога греха, против свакога зла, не топовима и авионима, него светим еванђелским врлинама: постом, молитвом, бдењем, праштањем, љубављу. То је наше оружје, непобедиво оружје. Не бој се никада непријатеља који отворено и тајно ратује против твоје вере. Увек си јачи од њега. Победићеш га, буди сигуран. Господ је с тобом! А испред тебе, Војсковођа, врховни Војсковођа – Свети Архистратиг Михаил.
Гле, када си ушао у Цркву Христову кроз крштење, добио си Анђела Хранитеља који не одступа од тебе. Ма где био, ма шта чинио, Анђео Хранитељ је уз тебе и поред тебе. Често твој Анђео Хранитељ и мој Анђео Хранитељ, плаче поред мене, поред тебе. Због чега? Плаче због грехова наших, плаче због непокајања нашег. А када ти живиш по Еванђељу, када живиш светим врлинама еванђелским, тада од тебе беже као од огња све силе. „Бог је наш огањ који спаљује“, спаљује све што је нечисто, спаљује све што је прљаво и штетно. Не реци: Слаб сам , човек сам, па ето падам, непрекидно падам. Погледај Светитеље, шта су они? Људи као ја и ти. Људи са пет чула, са истим телом постали Светитељи, победили све грехе у себи, сва зла и блистају као сунца. „Праведници ће на дан Суда заблистати као Сунца“ – вели Еванђеље. Блистају у Цркви Христовој, блистају за све који имају отворене очи, блистају из себе, своје душе и сећајући се Бога Истинитог.
Да, ми хришћани иако у многобројним гресима, имамо у рукама својим сигурну победу. То је покајање. Благи Господ је дао ту свету врлину да њоме искорењујемо из себе, спаљујемо сваки грех, сваку страст, сваку смрт, све што је ђаволско у нама. И кад се ти истински кајеш, Господ види твоје покајање. Поготово ако се искрено исповедаш и казујеш грехе своје ономе који има опрати грехе твоје, а то је свештеник. Тада, благо твојој души! Уместо мрака заблистаће светлост у њој. Уместо таме сунце ће гранути и ти, ти ћеш осетити да си заиста створење Божје и да је сваки човек поред тебе и око тебе, створење Божје са ликом Божјим у себи.
Не заборавимо никада да смо ми хришћани у овоме свету позвани да будно вршимо заповести Божје, да не спавамо, да не заспимо у гресима, јер тиме заспимо на смрт, него да стално будемо будни. Да себе ишибамо бичем покајања, да будимо себе када кренемо у ма који грех. Тада ће нам притећи у помоћ не само све Небеске Силе, него и сам Свети Архистратиг, Војсковођа Небеских Сила, Свети Архистратиг Михаило. Ми у овоме свету живимо да овај свет посветимо Љубављу Христовом и Истином Христовом. Не реци: Мало нас је! Не реци: Усамљени смо! Зато човек православне вере, човек светосавске вере, не боји се никаквих безверја, па било та безверја културна европска. Он има мач, мач покајања којим сече све непријатеље душе своје и спасења свога.
И ми хришћани, имајући уза себе свога Анђела Хранитеља, увек имамо мач да нас заштити од свакога зла и греха, ако смо будни, ако не заспимо у греху. Он чека од нас нашу ревност, да се ми показујемо готови. Јер шта је грех? Грех је злоупотреба слободе. Иза тебе човека стоји Бог и ђаво. Такву је слободу Бог дао човеку. Бирај између Бога и ђавола, бирај између живота и смрти. То је пут твој. Ако изабереш Бога, ако изабереш Његову Истину уместо лажи ђавоље, ако изабереш Његову Правду, благо теби! Ући ћеш у Царство Небеско и тамо заједно са Небеским Бестелесним Силама славити чудесног Господа Истинитог Бога.
Нека би Свети Архистратиг Михаил и нас присутне, и наше све у свима световима, уписао у војску своју и дао нам сва оружја своја, да победимо свако искушење, сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола, свако безбожје, сваку ружну моду, и сви имали Господа Христа и у овом и у оном свету. А то значи, да живимо ради спасења душе своје и блаженства свог. Нека би Свети Архистратиг Михаил од наших душа направио пожаре молитве, да му се увек обраћамо у свима тешкоћама, да се спасавамо од свакога греха, еда бисмо заједно са Њим и са свима Светитељима славили Чудесног Господа Христа, Који нас је Васкрсењем Својим спасао од пакла, од греха, од смрти. Њему слава кроза све векове. Амин
