Све израженији исламско-ауторитативни смер турског председника Реџепа Тајипа Ердогана не зазире ни пред Аја Софијом, Светом Софијом. Сада влада Турске има нову стратегију за овај у свету познати ”музеј”, што дакако има везе са свакодневним рекама туриста.
Незнатан број западних туриста који ових дана пролазе историјским полуострвом Цариграда, веома су иритирани. Када се подневни позив мујезина/хоџе разлегне чаршијом, то није само позив на молитву са Плаве џамије, већ и са четири минарета Аја Софије, некадашње цркве Свете Преудрости. Да ли је до недавно најпосећенији музеј града постао џамија?
”Не”, каже отац Доситеј из Васељенске Патријаршије у Цариграду. Аја Софија је и даље музеј. ”Али влада разним инсценацијама према својим присталицама поступа тако као да је тај статус доведен у питање”.
Молитвени простор на јужном крилу постоји од 1991.г.
У ову инсценацију спада и двоструки позив дневно на молитву, о подне и поподне са Свете Софије. Такође и номинација једног имама иде у ту нову стратегију турске владе. Овај храм је, да подсетимо, под председником Турске Мустафом Кемалом Ататурком 1935.г. проглашен музејем. У октобру ове године је надлежна установа за верска питања поставила Ендер Соја за имама/хоџу при Сетој Софији.
У пракси то значи да су верници под надзором имама/хоџе Соја овлашћени да у вишевековној светињи на јужном крилу, такозваном Хинкар Касри, узносе своје молитве Алаху. То у начелу није ништа ново. Овај молитвени простор постоји још од 1991.г. и њега је на располагање ставио ондашњи председник владе Тургут Озал. Он готово и није коришћен, будући да се уокруг Свете Софије налазе само још хотели и луксузни бутици, али не и стамбене зграде. Напросто није било верника који би овом славном здању ”парохијално” припадали.
Али ово се изменило од када је каратиста и музичар, познати имам/хоџа Сој стао да позива на молитву. ”Преко недеље долази и даље мало људи, али за молитву петком пуно их је”, вели имам за дневни лист ”Хабертирк”. Овоме је допринео највиши муфтија Ирфан Истиндаг, који је за овај Рамадан допустио да се у интеријеру овог музеја одржава молитва, каже Сој. И сада, изван Рамадана, долазе туристи к њему.
Расте број арапских туриста
То има везе са тиме што се број и порекло туриста у Цариграду променио. До пре две-три године долазили су туристи из Европе или Америке, сада су то најпре арапски туристи, који стреме ка босфорској метрополи.
Разлози томе су и терористички атентати на западне туристе, као и исламско-ауторитативна политика председника Реџепа Тајипа Едогана. Ко данас улази у овај музеј, налази се само у окружењу арапских туриста и веловима сасвим забрађених жена, што је до пре две године био сасвим незамислив призор.
Ова тенденција се продужава и у интеријеру музеја. За ову нову публику је тамошња туристичка организација припремила у углу музеја више видео портала на којима је реч о историји овог храма. При томе, чињеница да је овај храм био дуже од 1.000 година највећа хришћанска црква на свету, у овој видео-презентацији и не спомиње се. Она зацело ”почиње” тек са освајањем Константинопоља 1453.г. и претварањем цркве у џамију.
Отац Доситеј додаје извесним тоном:” Све док се Света Софија сме посетити у ципелама, она јесте и остаје музеј”.
припремио протопрезвитер Зоран Андрић
Извор: Српска Православна Црква
