У Русији су људи почетком 20. века одбацивали Бога. Наши оци и дедови били су решили да изграђују напредно друштво засновано на правди, али без Бога, држећи се људске мудрости. А чега смо сведоци сада? Људи је разорио грађански рат и сукоби, многи су се нашли овде у Француској, и ми благодаримо Француској на томе. А у нашој земљи у то време сви људски напори били су уперени на изградњу друштва заснованог на правди. Била је то велика суперсила у којој је све - наука, уметност, привреда, технологија и војска - имало за сврху да се постигне само један циљ - да се досегне напредно и правично друштво. Међутим, сви су ти напори пропали. А онда је настало питање: Колико још лекција човечанство мора научити да без апсолутног критеријума за разлучивање добра од зла, а који долази од врховног Бога, људско друштво не може бити срећно као што ни човек појединац не може?
Неки се чуде и питају нас, зашто толике многе цркве се данас подижу у Руској Цркви? Чему служе стотине манастира и скоро 36.000 цркава? Чему хиљаде монаха? А све то је постигнуто само за ових 25 година. Ми одговарамо: зато што смо добили такву историјску лекцију какву ниједан други народ није имао... Свако ко познаје нашу историју, схвата да смо као народ сачувани само зхваљујући очувању наше вере. Услед тих историјских догађаји које су задесили Русију, многи су се нашли изван ње. Па и Паризу, у Француској. У својим срцима гајимо благодарност Француској и њеном народу на гостопримству указаном нашим избеглицама после Револуције 1917. Па и данас многи из наше земље долазе у Француску. Долазе доносећи са собом своје животно искуство. И многи негују веру у Бога и настоје да и даље буду верна деца своје Цркве...
Извор: Српска Православна Црква
