Нова монографија проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекте Обнове Хиландара представља плод пет деценија дугог рада на заштити и обнови хиландарског градитељског наслеђа и намењена је како стручној, тако и широкој публици. Издање је помогла Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије.
У наставку доносимо приказ књиге који је написао архитекта Стевица Трипковић, дугогодишњи сарадник проф. Ковачевића у Хиландару.
Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској - архитектура и друга добра
Књига о првом миленијуму развоја градитељске баштине манастира Хиландара у издању Манастира Хиландара на Светој Гори и Задужбине манастира Хиландара у Београду, Београд 2016. године
Прошле године навршило се хиљаду година од најстаријег познатог писаног помена манастира Хиландара на Светој Гори Атонској. Књига Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској, архитектура и друга добрапрофесора др Мирка Ковачевића представља изузетан сажетак овог првог миленијума историје манастира, понајвише са аспекта његове градитељске баштине, али и кроз приказ духовног и уметничког блага које се у њему чува. Књига је такође значајна јер се после дужег времена појављује једна свеобухватна, комплексна и садржајна монографија о Хиландару, која у великој мери допуњује постојеће знање о манастиру. На преко шест стотина страница аутор излаже знање сакупљено током педесетогодишњег периода у коме се на разне начине бавио Хиландаром, од снимања и проучавања до рада на конзервацији и рестаурацији. Текст је праћен стотинама архитектонских цртежа и фотографија који читаоцу илуструју изложену фактографију и ауторове тезе.
Ковачевић започиње излагање описом историјског и просторног контекста Свете Горе и Хиландара. Сажет приказ стварања и карактера монашке државе помаже нам да схватимо околности у којима настају и развијају се светогорски манастири, њих двадесет, од којих је један и Хиландар. У кратким цртама представљени су појединачно сви манастири, као и шест важнијих скитова. После уводног путовања кроз време и простор Ковачевић прелази на детаљан и широк приказ самог манастира и великог броја његових објеката и поседа у ближем и даљем окружењу. Објекте у манастирском утврђењу приказује појединачно, анализира их у погледу настанка, карактеристика, места у оквиру целине и реконструкције процеса који су им дали коначни облик. Детаљно приказане и аргументима поткрепљене фазе изградње од најстаријих делова па до интервенција које су обликовале данашњи изглед објеката дају посебну вредност књизи. Поред архитектуре, за поједине објекте приказане су и фреске, иконе и други предмети од духовне, уметничке и историјске вредности које ови објекти садрже и који су за њих особени. Хиландар је још од времена Светог Саве стицао поседе како широм Свете Горе тако и ван њених граница, на којима су временом настајала здања која су обележила разне епохе хиландарске и светогорске историје. У посебним поглављима књиге представљене су ове грађевине, подељене по групама у објекте ужег и ширег окружења, објекте у Кареји, њеној околини и у остатку Свете Горе, као и објекте на поседима ван Свете Горе, а на грчком тлу.
У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и сјајан водич за све оне који се тек упознају са Хиландаром.
Извор:Српска Православна Црква
