5. јануарНавечерје Богојављења (Крстовдан)
Царски часови и вечерња са литургијом служе се по истом чину као и на Бадњи дан. Након заамвоне молитве у литији се одлази до фијале у дворишту где бива велико водоосвећење. Зато је потребно да црквењаци припреме за литију све што је потребно. Најпре да оперу фијалу и да је напуне чистом водом, покрај ње да поставе налоњ и сточић за мошти и чаше за узимање воде. У изласку литије, као и у повратку, звоне сва звона.
Одмах по отпусту јеромонаси у епитрахиљима и фелонима узимају по крст[1] и по босиљкачу и са неким од монаха који носи посуду са освештаном водом одлази и кропи све параклисе, келије, канцеларије, магацине, кухињу, трпезарију. Млађи јеромонах одлази да кропи баште, њиве, воћњаке и винограде.
6. јануар Свето Богојављење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Устав звоњења и паљења свећа је исти као и на празник Рождества. За почетак бденија може се звонити и сат касније ако нема прекида, како литија не би излазила по мраку. Кољива нема.
У манастиру Хиландару одмах након литургије креће литија носећи чудотворну икону Тројеручицу. Литија одлази до потока иза манастира где и бива водоосвећење. И у одласку и у повратку литије звоне сва звона, док на чело литије иде црквењак са клепалом. Слично правило је и у манастиру Ивирону где се носи икона Портаитиса и одлази се литијом до места где се она чудесно и појавила баш на празник Богојављења.
У осталим обитељима водоосвећење се врши у фијали, док се претходног дана обавља чин водоосвећења у храму. Приликом оба водоосвећења, на прво певање тропара, црквењак даје звонару знак ударцом у железно било припрате, те отпочиње на звонику једна статија свих звона да звони.
У најстаријем сачуваном писаном типику за црквењаке манастира Хиландара, од 1895. године пише овако: Ашче же коеја непогоди, литија не будет сего честнаго и свјатаго дне по обичају, то на утрије ашче будет, сиреч в седми ден, и тогда просто водосвјатије бивает, а не свјатих Богојавлениј велико. (Ако због неке непогоде нема литије овог светог дана као што је обичај, онда нека буде ујутру седмог јануара, и тада нека буде обично водоосвећење, а не велико Богојављенско)
Пази: Истога дана увече звоне сва звона на три статије, а свеће се пале са преступком.
[1] У Хиландару, јеромонаси, носе крстове у којима се налазе честице часнога Крста.
Извор: Носталгија
