Срeћан овај дан и срећан празник. Данас славимо Сретење Господње и питамо се, ко је уствари срео кога? Човек је срео Бога, браћо и сестре, јер је Бог ишао у сусрет човеку, како би га вратио из оног грешног стања након одступања, вратио поново у наручје Своје. Да, тога дана да сретне Бога удостоји се и свети и праведни Симеон Богопримац кога тако зовемо јер је Бога примио у наручје своје. Свети Симеон, када је примио Христа у наручје своје, сагледао је у Њему Бога и Спаситеља целога света, сагледао је он у том малом детету целокупни Домострој, план како ће Бог да спасе човека, да га врати поново у своје првобитно стање.
Он је видео, браћо и сестре, шта је све Господ учинио и шта ће учинити за спасење човека, за спасење рода људскога. И када је узео младенца Христа у своје руке, како говори данашње Јеванђеље, он је изговорио ону дивну молитву коју ми изговарамо сваке вечерње службе Божије: „Сад отпусташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Свјетлост да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља“ (Лука, 2, 29-32). Да, јер видеше очи моје спасење твоје, брате и сестро. Ово говори да је с правом и назван праведним свети Симеон, јер је он, иако припада Старом завету, цео свој живот посветио ишчекивању Спаситеља света. То значи да је свети Симеон живео Христом и Црквом Његовом. Видеше очи моје Спасење твоје, изрече свети Симеон. Шта су то виделе очи светог Симеона? Виделе су све оно што се догодило са Христом од Његовог рођења, живљење на земљи, страдање, васкрсење, преображење и вазнесење на небо. Видео је свети Симеон у Њему оснивање Цркве Божије на земљи и Духа Светога који силази на Цркву Божију и обитава у њој и прибива до дан данас и у којој ће пребивати до краја света и века, до вечности.
Дух Свети обитава у Цркви и у сваком човеку који живи Христом и који живи Црквом. И такав човек управо се спасава од греха, и што је још важније, спасава се од смрти. И такав човек Христом и Црквом постаје праведан. И такав човек се увек среће са Христом и Бог се у њега усељава и Бог непрестано обитава у њему. Дакле, у коме Бог обитава? Само у ономе човеку који живи Христом и који живи Црквом. Зашто? Зато што је Име Христово једино спасоносно име. И зато што се једино у Цркви и кроз Цркву ми спасавамо. Изнад Цркве нема спасења. Изнад Цркве нема освећујуће благодати, нема освећујућих Светих тајни помоћу којих се ми освећујемо и просвећујемо. И шта рече још свети Симеон за Христа кад Га је узео у руке? Каза Марији, матери Његовој: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лука 2, 34).
Дошао је Господ, браћо и сестре, у овај свет да, по речи данашњег Јеванђеља, подигне људе од греха и смрти и да их премести у Царство Небеско, у Царство Бога Оца, у Царство Свете Тројице, у Царство где обитавају светитељи и анђели Божији. То треба да буде жеља наша хришћанска, томе треба да стремимо, то треба да ишчекујемо и ми, да се сретнемо са Богом, е да би и ми живели на Небу са Светом Тројицом, са свима светим угодницима Божијим, са свим светим анђелима Божијим. Такав човек само у Цркви и кроз Цркву, понављам, осигурава себи живот вечни. Подигао је Господ све оне у Израиљу који су ишчекивали Његов долазак. Подигао је све оне који су чезнули за спасењем својим, за спесењем душе своје. Подигао је све оне који су желели да са Христом и у Христу живе и да такав живот спроводе овде на земљи, јер у овом времену и у овој земљи наш живот је припрема за сусрет са Богом и сусрет са човеком. Ово време које нам је дато, дато нам је, или да задобијемо вечност у Царству Небеском, или вечност у муци и у паклу вечноме.
А кога је то Господ Христос оборио, према јеванђељској речи? Све оне гордљиве људе. Све фарисеје, све садукеје, све оне лажне учитеље који су по својим нахођењима измишљали вође који их спасавају. Али, само је један кроз кога се спасавамо, то је Христос, браћо и сестре. Господ је оборио оне који нису хтели са Христом, што су из гордости мислили да су чак, не само равни Христу, него и изван Христа и изнад Христа.
Сваки човек, браћо и сестре, има своје сретење са Богом уколико живи свим својим срцем, својом душом, својом мишљу, својим ишчекивањем и жељом да се сретене са Христом. Човеку који чезне за љубављу Божијом, за љубављу према Богу и према човеку, таквом човеку се Бог јавља и такав човек се среће са Богом. Али, рекох и понављам, само оном човеку који живи у правди Божијој, у љубави Божијој, у истини Божијој, сваком оном човеку који жели да учини човеку онолико колико жели да учини Богу. Таквом човеку увек се Бог јавља, поготово ономе који се освећује молитвом, свакодневном молитвом, постом, подвигом.
Хоћеш ли, и ти и ја, брате и сестро, да се сретнемо са Богом? Узмимо пример дивног угодника Божијег светог Симеона Богопримца: он је живео у времену рођења Христовога, када су на самом рођењу устали против Бога. Устао је Ирод да убије витлејемску децу, мислећи да ће тако убити Христа. Преварио се, као и сви они који устају на Цркву и против Цркве. Не могу никад победити. Ко је год са Црквом рат ратовао, изгубио је. Зашто? Зато што је у Цркви Бог. Зато што је у њој истина. Зато што је у њој Дух Свети који руководи, а он ће руководити и са мном и са тобом, ако смо са Христом и са Црквом.
Ево, ми се налазимо на самом почетку Великог поста, браћо и сестре. И данашње Јеванђеље које чусмо, рече нам како треба да започнемо пост. Не само прекидом узимања мрсне хране, не, него ако опростите људима грехе њихове, онда ће и Господ опростити вама. Ако то учинимо, онда ће нам лакши бити пост који почиње сутра. Онда ће нам и молитва бити лакша. Али, није се лако молити. Увек ђаво напада. Кад хоћу да постим, кад хоћу да се молим, кад хоћу да живим у правди и љубави, онда нас он напада, а то је знак да се он бори против добра, против онога што је спасавајуће. Ако опростимо људима грехе њихове и Бог ће нама опростити. Дај Боже и Мајко Божија, да улазећи у овај пост, помислимо да се и ми срећемо са Христом, да из овога поста осетимо благодат Божију. Да осетимо, не тугу што прекидамо са неком врстом јела, него радост у том прекидању, да би се Дух у нама обновио. Нека би дао Бог да се и ми сретнемо са васкрслим Христом и да из овога поста изађемо као бољи људи, као бољи хришћани, као бољи православци и као бољи Срби.
Бог вас благословио!
Извор: Епархија шумадисјка
