Прота др Радомир Милошевић прославио 55 година свештеничке службе и плодног научног рада.
Рођен 7. новембра 1938. године у селу Мала Крсна, о Смедерево, као прво дете земљорадника Милана и Јаворке Милошевић. Основну школу завршио је у Малој Крсни, осмољетку (виша четири разреда основне школе) са нижим течајним испитом (тзв. мала матура) у Вранову 1953. године. У Српску православну богословију (петоразредну) Светог Саве уписао се 1954. године. Богословски испит зрелости (богословска матура) положио је јуна 1961. године. У међувремену одслужио је редовни војни рок (15. фебруар 1959 - 10. јануар 1961), јер ученицима богословија у то време није одлагано служење војног рока до завршетка школовања какав је случај био са осталим средњим школама.
Образовање је наставио и после рукоположења студирајући са парохије. Богословски факултет Српске православне цркве у Београду уписао је 1971, а завршио 1975. године са оценом 9,45.
На Философски факултет (одељење историје) у Београду уписао се 1977. године, а завршио 1982. године са средњом оценом 8,05, одбранивши дипломски рад Друштвени положај православног свештенства у српској средњовековној држави, пред комисијом коју су чинили проф. др Раде Михаљчић (председник) и академик проф. др Сима Ћирковић (ментор) са оценом 10,00. С обзиром на то да је положио и групу педагошких предмета (психологија, педагогија и методика наставе историје и држао методску јединицу) стекао је звање - професор историје.
На Богословском факултету СПЦ положио је 13. маја 1989. године докторски испит и одбранио докторски рад Црквено задужбинарство код Срба. Комисију су чинили: протођакон проф. др Прибислав Симић (декан БФ и председник комисије), протојереј проф. др Душан Кашић (ментор), и чланови комисије: јеромонах проф. др Атанасије (Јевтић), Епископ банатски проф. др Амфилохије (Радовић), и протојереј проф. др Благота Гардашевић.
Службу у Цркви отпочео је исте године по доласку из армије, завршетку богословске матуре и женидбе. У чин ђакона рукоположио га је Епископ браничевски Хризостом 21. новембра 1961. г. у пожаревачком катедралном храму Светих арханђела, а сутрадан у чин свештеника у истом храму. Био је на пракси у Смедереву код проте Милана Благојевића до 3. децембра 1961. године. Парохијску службу вршио је као парох II кучевски у Кучеву (4. децембар 1961 - 31. август 1966); парох друговачки (1. септембар 1966 - 31. мај 1971). Сва остала парохијска служба у Смедереву: парох IV смедеревски (1. јуни 1971 - 31. децембар 1980), парох II смедеревски (1. јануар 1981 - 30. јуни 1996) и парох V смедеревски (1. јул 1996 - 31. децембар 2001). Пензионисан је 1. јануара 2002. и живи у Смедереву.
Добио је сва црквена одликовања: црвени појас (1966), протонамесник (1971), протојереј (1975), напрсни крст (1993). Од друштвених одликовања добитник је Ордена заслуга за народ са сребрним венцем којим га је одликовало Председништво СФРЈ (1982). Добитник је Светосавске повеље Скупштине општине Смедерево за 1996. годину.
Осим парохијске дужности био је: благајник Црквене општине смедеревске (1974-1986), председник Ц. О. смедеревске (15. јул 1989 - 15. децембар 1999), старешина Саборног храма Светог Георгија у Смедереву (1. децембар 1989 - 15. новембар 1999), старешина храма Светог Луке на Царини (1998-2003). Архијерејски намесник подунавски (1. април 1993 - 28. фебруар 2002), црквено-судски тужилац Епархије браничевске (1992-1999). Члан Епархијског управног одбора и Епархијског савета Епархије браничевске (1993-2001), члан Патријаршијског управног одбора и Патријаршијског савета СПЦ (1995-2000). Главни и одговорни уредник "Саборности", часописа Епархије браничевске (1995-2003). Главни и одговорни уредник "Гласника" - службеног листа СПЦ (1998-2000). Био је и члан Уредништва листа "Весник" - органа Савеза удруженог православног свештенства СФРЈ.
Посетио је места значајна у историји људског спасења и поклонио се хришћанским светињама. Поклоник је гроба Христовог у Јерусалиму и осталих места у Светој земљи (1975). Више пута је посетио манастир Хиландар, Кареју, Есфигмен, Ивирон, Ватопед и остале светогорске манастире. Поклоник многих манастира на српском етничком простору.
Стекао је звање задужбинара: Богословског факултета у Београду, храма Светог Саве у Београду, и Светог Луке у Смедереву. Између осталог, поклонио је једно звоно храму Светог Луке у Смедереву и једно звоно храму Светог Томе у Малој Крсни.
Сарађивао у црквеној штампи (Православље, Гласник СПЦ, Весник Удруженог православног свештенства, Православни мисионар, Саборност) и световној (Наш глас, Реч народа, Смедеревац) штампи кратким дописима и фељтонима у више наставака. Потписивао се пуним именом или псеудонимом: "Хаџи Рамил", "Мил. О. Шевић" и "Византије Втори".
Сарађивао је у научним едицијама: Лексикон српског средњег века, Београд 1999, и Енциклопедије српског народа, Београд 2008, у којима је обрадио више појмова из области националне историје, историје Српске цркве и православног богословља. Члан је Уређивачког одбора и сарадник Српске енциклопедије за редакцију религија, теологија и историја Цркве, коју заједнички припремају Српска академија наука и уметности и Матица српска. Члан је Уређивачког одбора и сарадник Смедеревске енциклопедије.
Осим сарадње у новинама и часописима, објавио је следеће радове:
- Друштвени положај православног свештенства у средњовековној српској држави, Београд 1984;
- Манастир Копорин, Смедерево, 2002; (за ученике екскурзија)
- Копорински летопис, Смедерево, 2002;
- Манастир Копорин 1402-2002, Смедерево, 2002;
- Свети првомученик Стефан у српској духовности и државности, Смедерево 2002.
- Смедеревски ратни поменик, Смедерево 2003.
- Српска православна епархија браничевска, Пожаревац 2003.
- Православна агиологија, Смедерево 2004.
- Православна еортологија, Смедерево 2004.
- Свеци српског народа, Смедерево 2004.
- Хронологија и календарографија, Смедерево 2005.
- Православна пасхалија, Смедерево 2005.
- Црквено задужбинарство код Срба, Смедерево 2005.
- Древне светиње и храм Богородичиног успења у Смедереву, Смедерево 2006.
- Саборни храм Светог Ђорђа у Смедереву, Смедерево 2006.
- Храм Светог Луке у Смедереву, Смедерево 2006.
- Павле митрополит смедеревски, Смедерево 2006.
- Српска православна црква у времену и простору, Смедерево 2009.
- Манастир Копорин – седмо столеће, Београд 2010.
- Веронаука са радио таласа - Богословски радови I, Смедерево 2010.
- Манастир Витовница, Смедерево 2013.
- Србија у вртлогу Првог светског рата, Смедерево 2014.
- Свето писмо у богослужењу Православне цркве, Смедерево 2015.
- Црквени јулијански календар за сва времена, Смедерево 2016.
Протојереј Радомир Милошевић је показао и да се и парох док активно обавља своју пастирску службу или већ има друге обавезе у друштву може бавити научним радом и бити у рангу са факултетским професорима у областима којима се он бавио.
Угледном проти желимо да, с Божјим благословом, настави свој заиста плодоносни научно-истраживачки рад на слави Божју и ползу нашег народа.
протођакон Радомир Ракић
Извор: Српска Православна Црква
.jpg)
