У недељу Православља, 5. марта 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење братства катедралног храма.
После прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика Јован је рекао:
„Црква је ову недељу назвала недељом Православља. Шта то Црква данас слави? Црква на првом месту слави победу вере, вере Православне. Зато су оци Цариградског сабора ову прву недељу посветили победи Православља над јересима, а посебно над иконобарчком јереси, тј. над онима који су се борили против употребе икона у Цркви. О каквој се то победи у ствари ради? Када су стари скликари, боље речено символисти, хтели на слици да представе Хришћанску веру, а то ћемо видети у многим старим манастирима, они су сликали „веру“ као буктињу око које бесни олуја, бура. Буктињу и пламен, бура повија, али не успева да је угаси. Тако и противници икона нису успели да у души и у срцу угасе веру оних који су поштовали иконе. Шта значи браћо и сестре за нас икона? Као што је нама неко драг, а није са нама, ми његову слику држимо са собом, а та слика замењује тај драги лик, док га не сретнемо у реалности. Тако и икона оприсутњује истину која тек треба да се јави, оприсутњује светитеље који још нису у реалности са нама, исто као и Царство Божије, које ми чекамо да дође. Свети Ваислије Велики на једном месту лепо каже: поштујући икону ми поштујемо њен Прволик. У ствари, поштујемо реалност коју она изражава, али реалност којој се надамо. Тако, целивајући иконе Господа Исуса Христа, Богородице и светитеља и клањајући се њима, ми се не клањамо материји, не клањамо се дрвету на коме је насликана икона, него тим личностима које оне изображавају и ономе што ће тек да дође. Иконе нису само знаци и обичне слике, и ако њих нема, постоји Прволик. Прволик је итекако зависан од иконе. Ми сада имамо истину само у икони, истина ће тек да дође, као што је и Литургија коју служимо слика, икона, оне Божанствене Литургије, у којој се сабирају све ове наше Литургије које служимо у нашем животу. Наша Црква је сва иконијска. Она је икона будуће Божијег Царства. Када Епископ са свештенством и верним народом уђе у Цркву и седне на Горње место које се налази иза Часног Престола у олтару, Епископ у ствари иконизује Христа, а свештеници иконизују апостоле, и не само то, то је икона и Другог доласка Христовог и још нешто, то иконизује суд свету, Који ће доћи да суди и живима и мртвима.“
У поподневним часовима с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, братство Саборног храма организовало је Велику Литију у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине, слатког Православља. За победу коју је Православна црква извојевала после дуге борбе над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова.
У Саборном храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 16,оо часова почело је свечано вечерње богослужење у част победе Православља над свим кривоверјима и шизмама. У наставку богослужења, Преосвећени Владика, свештенство и верни народ кренули су у свечану литију кроз град Крагујевац, носећи у рукама иконе светих на тај начин символизујући победу Православља.
По повратку Литије у храм, Преосвећени Владика одслужио је Молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим похвалу за све ревнитеље православне вере. Тај Синодикон донет је 843. године у Цариграду.
Похвалном песмом на крају Молебна, Никите Ремезијанског ''Тебе Бога хвалим'', узнели смо молитву и захвалност Свевечном Творцу због сачуване чистоте Православне вере.
протонамесник Срећко Зечевић
Извор: Епархија шумадијска WEB-TV
