Овогодишња конститутивна сједница Епархијског савјета (ЕС) и Епархијског управног одбора (ЕУО) Митрополије Црногорско-Приморске је одржанa 25. марта 2017. године у стародревном граду Котору, негдашњем сједишту епископа из времена јединствене и неподијељење Цркве Христове. Црквено сабрање је започело Светом Архијерејском Литургијом коју је у Храму Светог Николе служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије са свештенством и вјерним народом. Непосредно пред почетак сједнице, Митрополиту г. Амфилохију је уручен Крст као дар и благослов Његове Светости Патријарха Јерусалимског и све Палестине г. Теофила III за исказану љубав при обнови Гроба Господњег у Светом Граду Јерусалиму.
Сједница је започела молитвом, након чега је Митрополит г. Амфилохије поздравио све присутне чланове ова два црквеносамоуправна тијела наше Митрополије у новом сазиву. Члановима претходног сазива Епархијског савјета и Епархијског управног одбора је молитвено заблагодарио на труду и доприносу у животу и мисији Митрополије. Митрополит г. Амфилохије је потом поднио извјештај о свом архипастирском служењу, мисији и животу Митрополије у 2016. години, као и Епархије Буеносајреске и Јужноцентралноамеричке, чији је администратор и која опстаје захваљујући Митрополији Црногорско-Приморској и њеном свештенству и монаштву, јер већински дио њених вјерника чине исељеници из Црне Горе. Чланове ЕС и ЕУО је упознао са током и одлукама Светог и Великог Сабора Православне Цркве, који је одржан у јуну 2016. године на Криту, а на коме је, сходно одлуци Светог Архијерејског Сабора, учествовала и делегација наше Помјесне Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом Српским г. Иринејем.
Митрополит је нарочито нагласио величанствени догађај саборне, свеправославне прославе 1000. годишњице мученичког страдања Светог Јована Владимира којом приликом је освештан њему посвећени Храм у Бару. Вриједан је сваке пажње и Међународни научни скуп ”Свети Јован Владимир кроз вјекове – историја и предање (1016.-2016.)”, који је одржан у Бару, а на коме је учествовало више од 50 научника из различитих држава.
Током претходне године, у Митрополији су молитвено прослављене и друге важне годишњице и јубилеји – 900. годишњица Манастира Градишта у Буљарици, 750 година од упокојења Светог Арсенија, насљедника Светог Саве на трону Архиепископа Пећког, Српских и Поморских земаља, чије мошти почивају у Светоархангелској обитељи Ждребаоник код Даниловграда, затим и 220 година од великих ослободилачких прегнућа наших предака на челу са Светим Петром Цетињским на Мартинићима и Крусима, као и 100. годишњица побуне бјелопавлићких учитеља против одлуке окупаторских власти о забрани ћирилице. Митрополија ће ове године молитвено прославити 600. годишњицу Манастира Кома на Скадарском језеру са међународним научним скупом ”Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830.)”, као и 900. годишњицу Цркве Светог Николе у Радованићима на Луштици.
Епархијски савјет Митрополије је усвојио Завршни рачун ЕУО за 2016. годину, Предлог буџета ЕУО за 2017. годину, као и извјештаје о раду Богословије Светог Петра Цетињског, која ове године прославља 25. годишњицу од свог обновљења 1992. године, Катихетског одбора, Правног савјета, Издавачко-информативне установе ”Светигора”, Радио Светигоре, Централног магацина, Поклоничко-туристичке агенције ”Одигитрија” и Добротворног фонда ”Човјекољубље” у оквиру кога дјелују и двије Народне кухиње – у Подгорици и на Цетињу. Констатовано је да су добротворне и хуманитарне дјелатности и у 2016. години представљале значајан дио свеукупних активности Митрополије које су оствариване преко буџета ЕУО, ”Човјекољубља” и других црквених јединица, а благодарећи прилозима вјерника и добротвора. Посебно радује повећање броја свештеника, монаха, монахиња, полазника вјеронауке, а нарочито вјерника који живе светотајинским животом у Цркви.
Епархијски савјет поново изражава своју забринутост због намјере државних власти Црне Горе да икону Богородицу Филеримос, која је од стране ондашњег Краља Југославије Петра II Карађорђевића 1941. године поклоњена и остављена као завјештање на чување Митрополији Црногорско-Приморској у Манастиру Острогу, поново оскрнаве и омаловаже њен хришћански значај смјештањем у цетињску пећину. Такође, посебно забрињавају нетранспарентне и штетне активности за потапање кањона Мораче и Мртвице.
Имајући у виду морални суноврат у времену у коме живимо и искушења која сналазе дјецу и омладину, захтијевамо на Министарство просвете да што прије и без одлагања припреми адекватне правне акте на основу којих би се коначно вратила вјеронаука у основне и средње школе из којих је голом силом истјерана од комунистичких власти. Захтијевамо и да се престане са прогоном ћирилице у Црној Гори.
Учесници данашњег сабрања упућују позив свим православним хришћанима, али и свим људима добре воље на све четири стране свијета, да се у ове дане Свете Четрдесетнице када се сјећамо страдања Христових, посебно сјетимо и помогнемо невољне и страдалне људе, а посебно дјецу, и да им сви заједно погнемо да преброде невоље у којима се налазе. Чланови Епархијског савјета и Епархијског управног одбора свим православним хришћанима молитвено желе да предстојећи празник Васкрсења Христовог дочекају у духовној радости поздрављајући их поздравом побједе живота над смрћу:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
