-Да се не заборави-
У крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару Његова Светост Патријарх српски Иринеј отворио је изложбу радова студената Високе школе Српске Православне Цркве за уметност и консервацију. Приказана књиге Роксданде Тимотијевић „Старине Призрена".
На дан мартовског погрома српског живља са Косова и Метохије пре тринаест година, 17. марта ове 2017. године у славу фресака и у борби за очување и заштиту нашег културног наслеђа крипту Спомен-храма Светог Саве украсиле су копије детаља фресака са подручја Косова и Метохије. Руководилац пројекта је доцент Дејан Милосављевић.
Задатак студената Високе школе за уметност и консервацију Српске Православне Цркве био је да савладају сликарски поступак, пре свега, споменика из прве две декаде XIV века, као и оних потоњих који су били на трагу тог стила, из Богородице Љевишке, Старог Нагоричина, Грачанице, Дечана. У заједничкој сарадњи Народног музеја, Галерије фресака и наше Свете Цркве обрађене су и фреске из Бањске.
Од др Бојана Поповића из Народног музеја сазнајемо да се рад одвијао две године у Галерији фресака, у идеалним условима, али отежан понављањем дела преко постојећих копија, а не оригинала. Студенти су одговорили овом високом захтеву и још једном је показано да се уметничко дело може поновити, да кописта може да уђе у стваралачки свет и време, у првобитни поступак првог сликара и да у нашем времену у потпуности проникну у фрескопис наших манастира на Косову и Метохији који су девастирани 17. марта 2004. године.
Представљање књиге „Старине Призрена“
Сходно завету "Да се не заборави", чега је сведок и ова изложба, представљена је књига "Старине Призрена" ауторке Роксанде Тимотијевић. По благослову Епископа рашко-призренског Теодосија, књига "Старине Призрена" на двојезичном издању, са фотографијама, угледала је светло дана у Нишу лета Господњег 2015. Књига „Старине Призрена“ је настала је као резултат вишедеценијског истраживања и проучавања богатог споменичког наслеђа Призрена са којим је ауторка Роксанда Тимотијевић била свакодневно у додиру. Како је једном приликом рекао професор Б.Тодић, оно што је само она знала као кустос града, преточила је у текст ове књиге. Треба истаћи да се у књизи налази попис свих споменика који чине споменичко наслеђе Призрена (православних, римокатоличких и муслиманских), што је прва књига ове врсте.
Ауторка скреће пажњу на то да је у књизи приказано стање у Призрену до 1999. године, као и да јој није било могуће пратити даље стање споменика који су услед ратних догађања били изложени паљењу, рушењу и негде чак потпуном уништењу. Књига писана лако, једноставним језиком, намењена је свима који желе да сазнају о културном наслеђу града-музеја. Сваку тврдњу ауторка је поткрепила одговарајућом напоменом и успела да, у мноштву података које је поседовала о споменицима, задржи оно најважније, да то сведе на читљив текст заснован на добро промишљеним тврдњама, претходно утемељеним у пракси.
-Књига је подељена у пет целина или поглавља. То су: 1. православне цркве; 2. католичке цркве; 3. мостови у Призрену; 4. тврђаве у Призрену; 5. турски период. „Међу православним црквама најважније место и највише простора ауторка даје првој задужбини краља Милутина - цркви Успења Пресвете Богородице, познатијој као Богородица Љевишка..., казивала је Јелена Тимотијевић, историчар уметности, и додала: -Подсећајући се на страдање кроз које је наш народ не тако давно прошао и са којим су исту судбину делиле његове светиње, дозволите ми да кажем да је и ова књига ,,Старине Призрена“ Роксанде Тимотијевић нашла своју вишеструку улогу вечерас, опомиње нас ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: она сведочи и чува сећање на богато културно-споменичко наслеђе које је постојало и кога делимично више нема, али и указује на лепоту и важност оног наслеђа које је опстало у тешким временима, истовремено нас подсећајући на лик и дело жене која је дала свој допринос очувању српске културне баштине.
Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије у Нишу, између осталог је казао: -На данашњи дан, 17. марта 2004. године, мржња је имала свој поход против цивилизације, лепоте и доброте. Народ који је палио наше светиње, није поштовао основне цивилизацијске вредности, јер је уништавао туђе, пошто својих није имао. Устаде на лепоту религиозног и културног наслеђа, гађајући право у персонификовану Лепоту која спасава свет. Доброта је угрожена, јер чинише оно што садржи основни аксиом људског понашања "што не желиш себи, не чини другима" (Дап 15,20). Иако знам да у сваком народу има људи "који се Бога боје и творе правду" (Дап 10,35), овога пута глас тих људи био је надјачан општом виком (Лк 23,21). И касније се ништа није чуло као осуда тог чина. Говорим ради истине. Користећи демократске принципе већине, желе да преко УНЕСКО задобију власништво над нашим наслеђеним небоземним бисерима, не да би их чували, већ уништавали под окриљем демократије...
Сведочење епископа Атанасија
О погрому над српским живљем те 2004. године сведочио је потресним исказом умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић), захваљујући којем је. уз сарадњу са добрим људима, послато у свет преко две стотине снимака уништених манастира и цркава, домова српских, који су говорили више од речи. Поновљене сцене паљења, уништавања биле су пред нашим очима када смо слушали сведочанство Епископа који је био на лицу места у време мартовског погрома 2004. године. -Данас су призренски богослови чувари и неба и земље, и свих на Косову и Метохији, и свих нас широм света, и зато Призрен је галаксија, казао је епископ Атанасије.
Српски Патријарх отворио изложбу
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, након сведочења речју, песмом, фреском, књигом „Старине Призрена“, отворио је изложбу казавши: -Све док је Косово и Метохија у нашим срцима, оно је наше.
Модератор је био професор Високе школе за уметност и консервацију Српске Православне Цркве Горан Јанићијевић, док су хор при храму Светог Саве и група „Вез“ песмом на тренутак ублажили тугу у нашим срцима због страдалног Косова и Метохије, али истовремено и улили наду да ће српска баштина, наслеђе наше, захваљујући свима светима који су и данас тамо, остати наше у векове.
„Да се не заборави“ - сведочили су својим присуством Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског, професори и студенти Високе школе за уметност и консервацију Српске Православне Цркве са деканом мр Зораном Михајловићем; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве; свештенство Архиепископије београдско-карловачке, више личности јавног и културног живота престонице и благочестиви народ који је испунио крипту храма.
Извор: Српска Православна Црква
