Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је данас, на Лазареву суботу, са свештенством Свету службу Божију у манастиру Бешка на Скадарском језеру.
Одговарали су чланови Црквеног хора „Свети кнез Лазар“ из Крушевца, који већ традиционално, сваке године долазе за Благовијести на славу манастира Бешка.
У току Литургије Митрополит Амфилохије је миропомазао новокрштене слушкиње Божије Николину и Милицу.
Након Литургије, која је служена у обновљеној цркви Светог великомученика Герогија, Владика је са свештенством благосиљао славски колач пред обновљеном благовештењском црквом, задужбином Јелене Балшић.
Он је рекао да сва знања која нијесу обасјана свјетлошћу Христовог васкрсења и васкрсења четвородневног Лазара – ништа не представљају.
„Сва таква знања воде у таму, у мрак, у смрт, у безнађе, у уништење и самоуништење и творевине и човјека“, рекао је Митрополит Амфилохије и додао да се због тога клањамо четвородневном Лазару и цјеливамо његово васкрсење.
„И кроз њега цјеливамо васкрслог Господа и ране Његове које су принијете за живот, за обновљење, за препород овога свијета и којима је Он, како је и сам рекао – све стварао новим. То је ново стварање Божанско, у коме је пуноћа онога стварања до Христовог васкрсења. То ново стварање преображава све што постоји, уводи сва бића и сва створења у вјечни и непролазни живот“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Он је посебно заблагодарио члановима Црквеног хора „Свети кнез Лазар“ из Лазаревог царског града Крушевца што сваке године долазе на Бешку са заједно са овдашњим вјерним народом цјеливају мошти његове кћерке, благовјерне књегиње Јелене Балшић.
Потом је уприличена свечаност уручења књижевне награде „Јелена Балшић“ овогодишњем лауреату, књижевнику Мирославу Максимовићу.
Митрополит Амфилохије је рекао да се награда Максимовићу додјељује за укупно стваралаштво, нарочито за књигу сонета „Бол“, чија је тема породична прича из једног од бројних покоља у НДХ, у коме је 1941. године страдала читава породица пјесникове мајке.
У име жирија, који је радио у саставу: проф. др Валентина Питулић, проф. др Мило Ломпар, др Душко Бабић, књижевник Драган Лакићевић, проф. Љубица Петковић и Симон Ђуретић, образложење одлуке је саопштио проф. др Мило Ломпар.
По његовим ријечима, бол као да је у Максимовићевој поезији последњи пјеснички и егзистенцијални одзив на спој праосновног осјећања кривице и самог живота.
„Он се појављује у подтону ове песничке осећајности, као нечујни вапај за смислом, као најтиши покрет којим се личност бори за свој лик, као неприметна шифра трансценденције у њој“, каже Ломпар.
Након Ломпаревог обраћања, Митрополит Амфилохије је Максимовићу уручио награду.
Она се састоји од повеље, новчаног дијела у износу од 2000 евра, и иконе благовјерне књегиње Јелене Балшић, која је рад игуманије манастира Бешка мати Фотине.
Захваљујући на награди, Мирослав Максимовић је рекао да се Турци и Млечани данас зову другачије.
„Друга су презимена Балшића и Црнојевића, али ситуација српског народа има сличности са оном из Јелениног времена. И зато би њено тадашње деловање могло бити наук данашњој српској елити: бранити сопствене вредности и културу, и развијати их, упорно и тихо, без обзира на силу која је против њих и без очекивања материјалне награде“, казао је између осталог Максимовић.
Приређен је и празнични културно-умјетнички програм у којем су учествовали драмски умјетник Небојша Кундачина из Београда, етно појац ђаконица Даница Црногорчевић и Црквени хор „Свети кнез Лазар“ из Крушевца.
Данашњој светковини у манастиру Бешка присуствовали су многобројни вјерници из Црне Горе, Србије, Републике Српске и Русије.
