Карактеристике «света овог» у устима Исуса Христа су сажете и кратке. «Ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, њега ће се постидети и Син Човечији… (Мк. 8: 38)
Две речи: «прељуботворни и грешни». Иако је прељуба такође грех, очигледно се не може рећи само «грешни». Прељубу ипак треба издвојити у засебну категорију зато што је то грех који преовладава. И Господ не каже: «у роду овом, лоповском, лицемерном, користољубивом, претворним и окрутном», и тако даље и томе слично. Све то не треба набрајати, а прељубу треба. «У роду овом прељуботворном и грешном».
За Лота и за Содом је речено да се он «док живљаше међу њима (Содомљанима) гледајући и слушајући безакона дела из дана у дан, мучаше праведну душу своју» (2 Петр. 2: 8). Притом је још назван «праведним» онај ко је после бекства из града који је уништен постао отац сопствених унука пошто је док је био пијан спавао са кћеркама. Речено је да је Господ «избавио праведног Лота намученог развратним владањем безаконика» (2 Петр. 2: 7).
Дакле, ако се не сасвим свет човек мучи живећи међу љубитељима сваког безакоња, колико се мучио Господ Исус живећи међу људима! Нашим болесним очима садашње стање човечанства изгледа као нешто уобичајено и природно. А погледу чистих очију Богочовека овај призор можда изгледа као нешто што личи на колонију за губавце.
Постаје јасан горки Исусов повик: «О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети» (Мт. 17: 17). Опет две речи: «неверни и покварени». Неверност означава и склоност ка варању и несталност у добру, и мешање лажи и истине. А поквареност (разврат) је јасна и без објашњења. «Неверни и покварени», «прељуботворни и грешни», такав је наш свет у складу с кратким Христовим карактеристикама. А то значи да смо такви и ми у њему, зато што се не може једном кончићу у тепиху рећи да су «у овом тепиху сви кончићи грешни осим мене». Не. Ако још увек живимо у складу с појмовима и обичајима света овог (обичаји су увек јачи од закона), све карактеристике света се односе директно на нас.
Унутрашњи човек треба да изађе из уобичајеног круга мртвих појмова; да изађе као Јевреји из Египта. Тада ће се испунити Христове речи из Његове последње молитве: «Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од злога. Од света нису, као ни Ја што нисам од света» (Јн. 17: 15-16).
Благо ономе ко разуме о чему се ради, и ко не само да разуме, већ и дела. Он постаје син Богу, као што је речено: «Изиђите из њихове средине и одвојите се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити, и бићу вам Отац, и ви ћете бити Моји синови и кћери» (2 Кор. 6: 17-18).
Свет не воли такве. «Такве» се односи на оне који живе «овде», али не «овдашње». Они који сматрају да је срећа у греху «чуде се што не учествујете с њима у разврату и хуле на вас» (1 Петр. 4: 4). Прво се само чуде и отровно хуле. А касније…
Али неко ће рећи: «Потпуно сам се оскрнавио, сав сам прљав. Шта да радим? Како да се осветим?» Исто што треба да чине сви хришћани. И онај ко је свет од пелена, и онај ко је грешан до седе косе треба да буду ватреног духа и да служе Господу. Јеванђеље је објављено грешницима. Само треба ушима срца да чујемо глас Доброг Пастира и да се не правимо да ништа нисмо чули. «Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању и богомрском идолопоклонству» (1 Петр. 4: 3).
Ево коме су упућене речи спасења: и скотоложницима, и содомитима, и пијаницама, и идолопоклоницима. А пошто савест стално мучи људе и пошто су примери најутешнији, односно, предсатвљају посебну радост за све људе чије је сећање као архив пуно успомена, које сведоче против самог човека. Ова радост је живот Марије Египћанке.
Веселите се, блудници и блуднице које је намучила савест! Радујте се, развратници, чије се срце уморило од разврата! Пакосници, излазите на светлост Божију и престаните да се бојите дневне светлости! Сви који сте оскрнавили свој ум и обешчастили тело, реците Богу: «Слава Твом милосрђу!» Дошло је време сећања на великог човека који је успео да се окрене од грехова ка Господу не за 45 степени, не само напола, као већина, него потпуно. У степенима је то 180. И тело се бунило као зао дух, и сатана се љутио, и свет је издалека шкргутао зубима на плен који му је измакао (прочитајте Житије). А она је знала само за једно дело – плач, и за једну Заступницу – Мајку Распетог и Васкрслог. Сад сабеседница анђела, имењакиња Богомајке, светица има моћ да помаже грешницима. Такав је закон Духа: «Пошто је и Сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани» (Јевр. 2: 18).
Овај закон важи, како за Оваплоћеног Јединородног, тако и за оне који Га воле.
О, Марија, ти која си дубоко пала, а затим достигла велике висине, моли се за нас, који живимо у свету, који нисмо победили плот и који стално примамо «ужарене стреле лукавог» (в. Ев. 6: 16).
Заједнички грех се одразио у теби и постао је видљив за цео свет. И заједничко спасење се показало на теби и не смемо да не знамо за то.
Твоје је данас да се радујеш, а наше је да се трудимо и да се кајемо. Помажи нам, молимо те. Помажи, Марија. И не само на дан твог спомена.
Извор: Православије.ру
