Свети свештеномученик Дамјан, презвитер Граховски

Свештеномученик Дамјан води порекло из угледене свештеничке породице Штрбац, из Трнинић Бријега код Дрвара. Његов деда, такође свештеномученик, бјеше парох у Трнинић Бријегу. Турци су га 1875. године заједно са његовом породицом сасјекли на комаде да би његовим страдањем застрашили српске устанике на тромеђи за вријеме босанско-херцеговачког устанка. 

На сву срећу, устаници су успјели на вријеме однети његовог најмлађег сина који још беше у колијевци, те с њиме побјећи у Далмацију, тачније у Бенковац. Угледна српска породица Рњак из Бенковца прихватила је дјечака, отхранила га и школовала. Кад је дјечак одрастао и ступио у свету тајну брака, преселио се у Плавно надомак Книна. Стварни разлог његовог пресељења био је у томе да буде што ближе свом завичају. Ту у Плавну родио се и будући свештеномученик Дамјан, коме отац име даде као успомену на свог оца, свештеника Дамјана (старијег). Овај слуга Божијег олтара, светог и примјерног живота, би рођен 19. фебруара 1912. године у Плавну, срез Книн. Богословију је завршио на Цетињу 1932. године. Двије године послије завршене богословије оженио се Стојном, учитељицом из Мостара и примио свештенички чин. У чин ђакона рукоположен је 17. а у чин презвитера 18. марта 1934. године у Шибенику. Службовао је као парох на парохији у Жегару код Обровца и на парохији граховској у Босанском Грахову. гдје га је затекао Други свјетски рат и окупација Грахова од стране Италије, те новостворене НДХ. Крајем мјесеца маја 1941. године, из Босанског Грахова и околине повукла се италијанска војска. Умјесто италијанских војника, Граховом и његовом околином завладале су усташке јединице. Доласком усташа на босанскограховско подручје завладао је старх и трепет од њихових погрома и злочина које су чинили над српским народом. Усташе су половином јуна мјесеца, тачније 14. јуна 1941. године, почели хапсити виђеније Србе из мјеста и околине. Међу њима су ухапсили и свештеника Дамјана. Двадесетак дана провео је у затвору Среског суда у Босанском Грахову. Сво вријеме његовог тамничења усташе су га немилосрдно мучиле и истјазавале. Његова супруга Стојна, коју су сви од миља звали мајчица, није могла да га посјети. Након мучења и страдања у Босанском Грахову, усташе су га одвели у Книн, а потом у Госпић, у сабирни логор за Јадовно. У логору је носио логорашки број 577. Из сабирног логора је одведен заједно са стотине мученика у логор смрти Јадовно у Велебиту. Прије него што ће га усташки џелати убити, жива су га одерали. Пошто је у стравичним мукама издржао овакво страдање, усташе су га убиле, а онда његово беживотно тјело исекли на комаде. Потом су га бацили у бездан Јадовна. Овако је своју живу веру у Христа Господа мученички потврдио наш свештеник Дамјан Штрбац (млађи), те се тиме прибројао хиљадама и милионима мученика својих предака, по духу и по тјелу. Пострада у својој четрдесетој години живота.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 20. маја (7.маја) 2003. године, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије.