Са вером и надом у Васкрсење, 28. маја 2017. године, епископство, свештенство, монаштво и верни народ Српске Православне Цркве, родбина, пријатељи и бројни поштоваоци Епископа Лукијана, сабрали су се у даљски Саборни храм Светог великомученика Димитрија на молитвени испраћај Владики који је последњих 26 година био мудри и брижни архијереј Богом чуване Епархије осјечкопољске и барањске.
Светом заупокојеном Литургијом началствовао је Епископ сремски г. Василије, уз саслужење преосвећене господе епископа: бачког Иринеја - администратора упражњене Епархије осјечкопољске и барањске, шумадијског Јована, милешевског Атанасија, крушевачког Давида и бихаћкопетровачког Сергија. На Oпелу Епископу Лукијану началствовао је Митрополит загребачкољубљански Порфирије, а чинодејствовали су осим поменутих и епископи: будимски Лукијан, браничевски Игњатије, нишки Арсеније, пензионисани епископ зворничкотузлански Василије и пензионисани епископ средњоевропски Константин.
На опелу је учествовало бројно свештенство и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве.
Литургији и молитвеном испраћају Владике Лукијана такођер су присуствовали: Директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама Републике Србије др Милета Радојевић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару г. Милан Шапић, преузвишени надбискуп ђаковачко-осјечке надбискупије Ђуро Хранић, г. Шиме Јерчић, директор Уреда Владе Републике Хрватске за односе са верским заједницама, г. Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, г. Драган Црногорац, председник Заједничког већа општина, као и многи други представници културног и јавног живота.
У литургијској беседи Епископ сремски Василије између осталог је истакао: ''Владика Лукијан је дао велики допринос у очувању Православља у васпостављеној Епархији осјечкопољској и барањској. Био је увек изнад политиканства, стојећи мудро на временском и историјском раскршћу. Ако његов живот меримо по мерилима вере, можемо рећи да је био испуњен богатством. Зато што се растајемо са веома драгим братом и човеком, жалимо за Владиком Лукијаном, али не као они који немају наде''.
Од блаженопочившег Епископа Лукијана на опелу се опростио Епископ бачки и администратор Епархије осјечкопољске и барањске Иринеј, између осталог рекавши: ''Од најраније младости, посветивши свеколико своје биће и све своје снаге, духовне и телесне, служењу Богу, он је непоколебиво и неуморно, ево до последњег свога даха на земљи корачао путем спасења. Он је пострижник манастира Ковиља у Бачкој, недалеко Новог Сада. Пре тога је живео од детињства у Банату. Затим је био дугогодишњи старешина манастира Бођани. Круна његовог служења, избором за Епископа, јесте његово служење овде у епархији која многима изгледа као нова, новооснована, а у ствари је стара епархија, засведочена већ у 18. веку, али је касније била укинута, услед историјских разлога и обновљена 1991. године. То се касније показало као плодотворна одлука наше Цркве, нашег Светог Архијерејског Сабора, јер је владика овде успео да уради много, уз сарадњу са свештенством које се показало, у тешким приликама, примерним, ревносним, оданим и резултати су, хвала Господу, видљиви и данас, почевши од епископске резиденције коју ми старији памтимо као руину, готово рушевину, а сада је то један примеран, сређен двор''.
У име свештенства и монаштва, од Епископа Лукијана опростио се протојереј-ставрофор Ратомир Петровић, парох и архијерејски намесник осјечки. ''Сви који су били сведоци живота и рада Владике Лукијана знају добро колико је био неуморан радећи на њиви Господњој. Историја ће забележити сва здања која је подигао и обновио у току свога аријерејског службовања на овом црквеном подручју. Још је од далеко већег значаја оно што је урадио подижући живу цркву'', рекао је прота Ратомир.
После опела, тело блаженоупокојеног Епископа Лукијана, по његовој жељи, похрањено је у крипти Саборног храма у Даљу.
Вечан ти спомен, достојни блаженства владико Лукијане!
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
