Континуитет хришћанске богомоље на месту данашњег парка Ташмајдан постоји сигурно још у 19. веку јер се нешто јужније од садашњег здања налазио до почетка Другог светског рата првобитни храм Светог Марка, изграђен у доба београдског митрополита Петра Јовановића (1833-1859) и кнеза Милоша Обреновића, 1835-1836. Почетком 20. Века, због наглог ширења града, указала се потреба већ да се у овом делу Београда, Палилули, подигне већи храм. Чести ратови то нису допустили све до 1930. године када су београдски архитекти браћа Крстићи - Петар и Бранко, професори Архитектонског факултета, израдили пројекат новог храма Светог Марка, по којем је између 1931. и 1940. године саграђено садашње здање Маркове цркве.
Избијање Другог светског рата омело је потпуни завршетак. Богослужења су у новом храму вршена током рата и после њега до 14. новембра 1948. године у адаптираном нартексу храма.Тог датума је патријарх Гаврило Дожић освештао храм, урађен у духу српског средњовековног градитељства, по угледу на задужбину краља Милутина, манастир Грачаницу код Приштине на Косову и Метохији. Наравно, размере храма су много веће, Маркова црква дуга је 62 м, широка 45 м, висина главне куполе до крста је 60 м. Унутрашња површина је око 1.150 квадратних метара, а наос храма може да прими преко 2.000 верника, док хорска галерија прима преко 150 певача. Иконостас, по пројекту архитекте проф. Зорана Петровића је из 1991/1992. године и урађен је у мермеру, а иконе на њему у техници мозаика дело су академског сликара Ђуре Радуловића из Београда, урађене су 1996-1998. године. У Марковој цркви су сахрањени: кнежевић Милан Обреновић, најстарији син кнеза Милоша Обреновића, краљевски пар Краљ Александар Обреновић и Краљица Драга, затим Ана Јована Обреновић, ту је гробница цара Душана (†1354) по пројекту др Драгомира Тадића, у коју су положене његове мошти донесене из његове задужбине манастира Светих Арханђела код Призрена, ту је гробница патријарха Германа Ђорића, у крипти су похрањени: Митрополит Теодосије (1815-1892), Епископ нишки Виктор (1797-1888), Епископ шабачки Гаврило (Поповић, 1811-1871) и Епископ тимочки Мојсије (1835-1896), затим гроб ктитора старог храма, Лазара Панче. На средини храма, испод централне куполе је полијелеј израђен од бакра по пројекту др Драгомира Тадића 1969. године, а урадио га је академски вајар Драгутин Петровић.
Извор: Радио Слово љубве
