Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки господин Атанасије служио је, у недјељу шесту по Духовима, на дан успомене светог мученика Јакинта и преподобног Анатолија 16 јула 2017. године, служио је Свету архијерејску литургију у катедралном храму Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу. Епископу су саслуживали свештеници петровачких парохија: протојереј Здравко Богојевић, јереј Бојан Митрић и јереј Јован Бањац и протођакон Никола Перковић.
На Литургији су вјерници приступили Светој Чаши и у Светој тајни причешћа сјединили се са Богомладенцем Христом, спаситељем и обновитељем васељене. У току Свете Литургије, Епископ Атанасије је за показану свештеничко-пастирску ревност, одликовао високопречасног протојереја Здравка Богојевића достојанством ношења напрсног крста, свештеника Бојана Митрића, достојанством протојереја и свештеника Јована Бањца, достојанством протонамјесника. Окупљеном народу Божијем у храму обратио се преосвећени владика Атанасије. Владика је у својој бесједи говорио о добром пастирском служењу петровачких свештеника, који су били кадри храбро носити крст који им је Црква повјерила, те заједно са народом у Босанском Петровцу градити живу Цркву Божију и просвећивати благочестиве петровчане. Преосвећени Владика који је и сам, живећи у Босанском Петровцу протекле четири године, дјелио сва добра и све недаће народа у мученичкој и страдалној Крајини, истакао је своје дивљење и похвале за сав подвиг и пастирски труд петровачких свештеника. „Црква Божија живи, пролази кроз вријеме и простор, спасавајући овај свијет. У њој службу чине они које је Господ поставио на ту службу, да саслужују Њеуму у спасењу свијета. То су сљедбеници апостола Христових, на првом мјесту то су епископи, али ту су и свештеници, који су сарадници епископа. Сви они врше једну исту службу: проповиједају јеванђеље, служе Свете тајне Божије, приносе молитве Богу за сав род људски, руководе народом Божијим на путу спасења. Они призивају нове људе, оне који нису чули за Христа и спасење, да се упознају са Спсаситељем и ступе у заједницу са Њим, трудећи се да кроз овај живот творе вољу Његову и иду путем Његовим. Бог руководи Путем Живота, јер Он је сам и Пут и Живот. Када неко корача тим тим Путем, када испуњава свој свети задатак, службу Божију, радују се Небеса: радује се Бог, радују се анђели и светитељи Божији. Најрадоснији тренуци у историји биће онда када вјерне слуге Божије могу чути признање од Господа Бога да су исправно живејли и добро служили службу која им је повјерена. Тај тренутак зове се тренутак праведне исплате. Ми знамо да је Бог трајно праведан, али и трајно добар и милостив и само Он, као најсавршенији умјетник, умије да споји заједно правду и доброту. Често се плашимо Божије правде, јер нико не може својим особинама, задовољити Божији правду. Не може, јер Божија правда је савршена и да би је задовољили, морамо бити савршени као Он. Зато се ми уздамо у љубав Божију, истовремено не одбацујући Његову правду. Најрадоснији тренутак биће онда када чујемо од Бога признање да смо живјели у складу са јеванђељем и извршили свети задатак за пролазну оцјену. Треба да се сјећамо тог тренутка, да уложимо више труда у своје служење Богу и ближњима, а ближње увијек имамо око себе. Господ је дао да и прије тог тренутка, прије коначног вредновања, већ овдје кроз овај живот, добијамо признање од Бога. Та подврда је и похвала, али и подстрек на путу спасења. Тако у Цркви имамо установљено правило да се препознаје добро служење оних који добро служе. У нашим богослужбеним књигама имамо чинове које је Црква установила као потврду досадашњег и подстрек за добро служење у будућности. Црква се радује када види да неки њени служитељи добро обављају своја задужења. Ја мислим да ови наши оци заслужују такво признање, и то се мирне душе може констатовати да су досадашњи дио своје службе прешли како ваља. Данас смо то молитвеним чином и потврдили, данас вас позивамо да се као Црква Божија радујете и молите се Богу да ови ваши добри пастири и даље добро служе. Никада се у добру, у доброј служби, не може претјерати, јер служба у Цркви тражи да се у потпуности предамо и да себе принесемо као дар Богу. Честитам нашим оцима, молећи се Богу да их укрјепи да и даље ревносно служе на сапсење своје и свих оних које им је Црква повјерила да се брину о њима и њиховом спасењу“ – рекао је, између осталог, у својој надахнутој бесједи Епископ Атанасије.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
.png)
