Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је на празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља Господњег Свету архијерејску Литургију у цетињском храму Успења Пресвете Богородице на Ћипуру.
На крају Свете Литургије служен је помен упокојенима из владарске лозе Црнојевића.
У јеванђелској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је подсјетио да је од упокојења кнеза Ивана Црнојевића, ктитора и оснивача Богородичине цркве на Ћипуру, прошло 527 година и да су његови земни остаци похрањени у овој светињи.
-Није случајно што се ово мјесто зове Ћипур. Ријеч ћипур на јелинском језику значи башта – казао је владика Амфилохије и додао да је ова башта по много чему слична оној Гетсиманској башти.
-Ово мјесто је вјековима зрачило и свјетлило вјером у Христа Бога распетог, од Дјеве рођенога и распетога на Голготи. Отуда је ово мјесто и по много чему мјесто Васкрсења и васкрсавања вјековног душе ове државе, овога народа, а са друге стране и мјесто његове Голготе и његовог распећа – рекао је владика Амфилохије.
Митрополит је нагласио да служењем данашње Свете Литургије на празник Зачећа Светог Јована Крститеља и Претече и помена упокојеним члановима владарске лозе Црнојевића, започиње Међународни научни скуп посвећен благородној лози Црнојевића и свему ономе што је она изњедрила и што се догађало на овим просторима. Он је казао да није случајно што су три велике свехришћанске светиње стигле управо у Цетињски манастир и сјединиле се у ћивоту Светог Петра Цетињског.
Високопреосвећени Митрополит Амфилохије одслужио је на празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља, у цркви на Ћипуру, помен кнезу Ивану Црнојевићу и другим упокојеним члановима владарске лозе Црнојевића, краљу Николи Петровићу и његовој супрузи краљици Милени.
Обративши се сабранима Митрополит је подсјетио да на Ћипуру, поред Црнојевића, Ивана и Маре, и краља Николе и краљице Милене Петровића, почива и седамнаест црногорских митрополита.
– Међу њима прво мјесто заузима Митрополит Вавила и Висарион који су пренијели сједиште Зетске Митрополије са Иваном Црнојевићем, са Обода овдје на Цетиње, а послије њих десетине митрополита су овдје столовали и овдје изашли пред лице Божије. Ми смо њихове мошти, њихове земне остатке, недавно похранили, нажалост они су били одавде однијети и стрпани у неки ћумез на Цетињу, али хвала Богу и то је знаменито, да су враћени овдје заједно када је похрањен и књаз Иван Црнојевић – казао је владика Амфилохије.
Митрополит је нагласио значај Међународног научног скупа о Црнојевићима и Бушатлија, који је данас отворен на Цетињу, а одржава се у организацији Митрополије црногорско-приморске.
– Светородна лоза Петровића и благовјерна лоза Црнојевића су вертикала нашега, прије свега духовнога и моралнога, хришћанскога живота, а онда и живота народнога и државотворнога. И добро је да је овај Међународни научни скуп посвећен управо благовјерној лози Црнојевића, која ево опет је васкрсла, као што све васкрсава. Последњи потомак те лозе, Станко Црнојевић, кога смо малоприје овдје помињали је потомак онога Станише Скендер-бега Црнојевића који је овдје владао од 1513.-1528. године, а послије њега паше скадарске Бушатлије, чији је дакле потомак вративши се и крстивши се овдје на гробу свога претка, управо књаз Станко Црнојевић-казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
На крају данашње Свете Службе Божије преломљени су и освећени славски колачи свечарима са Цетиња, који празник Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља Господњег прослављају као своју породичну славу.
-И присуство дијела Часног Крста Господњег је свједочанство да је ово заиста мјесто Христове Голготе кроз вјекове. А присуство руке Светога Јована, свједочанство такође, да је Свети Јован Крститељ, онај који је ево овдје кроз вјекове надахњивао читава покољења да прилазе ономе чији је он био Претеча. Његова рука се код нас налази, да проповиједа оно што је проповједао и док је ходио по земљи – покајање, – казао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит је подсјетио на пут три велике свехришћанске светиње и долазак Богородице Филеримске на Цетиње, рекавши да је њен долазак на Цетиње знак великог благослова.
-Било би безумље да се та икона, света икона, свети лик, свети образ Пресвете Дјеве, да се он ухапси, да се затвори у пећину која се ту налази између Цетињског манастира и данашње богословије, одакле избија гејзир. Сви цетињани се сјећају 80-тих година из те пећине је узаврело врело и поплавило читаво град. Хоће ту да смјесте свету икону Свете Богородице. Даће Бог, ја се надам да ћемо ми у ово наше вријеме, заједно са свима тима, те три светиње похранити изнад Цетињског манастира, у храму који је започео да се гради 1910. године у вријеме краља и господара Црне Горе Николе Петровића, који овдје почива, -закључио је Митрополит.
По одслуженој Светој Литургији, служен је помен упокојенима из владарске лозе Црнојевића, краљу Николи Петровићу и његовој супрузи краљици Милени.
Светој Литургији присуствовали су и учесници Међународног научног скупа “Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830. г. )”, који је данас отворен на Цетињу.
Оливера Балабан
