Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави у цркви Светог апостола Томе у Бечићима 17. октобра је свечано проислављен пшразник Светих Стефана и Јелене Штиљановића.
Служили су четворица архијереја Цркве Божије: Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа Митрополити из Антиохијске Патријаршије – хурански Сава, који је начаствовао Службом, аркадијски Василије и њемачки и средњеевропски Исак.
Архијерејима је саслуживало многобројно свештенство, а молитвено је учествовао велики број православних вјерника из Паштровића и других приморских мјеста, као и велики број православних Руса.
Појали су ученици Богословије Светог Петра Цетињског под управом професора ове црквено-просветне установе ђакона Михаила Лазаревића.
У току Литургије Митрополит Амфилохије је протопрезвитерским чином одликовао пароха петровачког оца Ранка Лончара.
Владика је рекао да је отац Ранко кренуо путем Божјим у временима када се био умањио број свештеника након Голготе коју је наша Црква претрпјела мученичком смрћу Митрополита Јоаникија и са њиме и након њег пострадалих преко стотину свештенослужитеља Митрополије црногорско-приморске.
„Господ га је тада, преко његових родитеља, призвао да крене овим путем. И послије тога је и примио презвитерски чин и потрудио се колико му је Бог дао снаге да служи Господу и Цркви Божјој. Нека би га Господ утврдио у вјери, нади и љубави, у служењу имену Божјем, приношењу светих дарова, свештенодејствовању истине Христове и још ревноснијем служењу имену Господњем, да би се заиста показао као вјерни слуга пред лицем Бога у дан Страшнога суда Господњега“, рекао је Митрополит Амфилохије.
Након светог причешћа благосиљан је славски колач.
Потом је Митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи казао да су Свети Стефан и његова благовјерна супруга Јелена носили крст Христов у најтежим временима за наш народ и за нашу Цркву.
„То је крај петнаестога и почетак шеснаестога вијека, у вријеме када је Отоманска империја већ била завладала овим нашим крајевима. Он је био последњи чувар слободе нашега народа у Срему и Славонији. Био је човјек дубоке вјере, који је служио и Господу и своме народу и жртвовао се за њега“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Казао је да је посебан благослов долазак и присуство тројице архијереја страдалне Антиохијске цркве.
„Како је само благословено сабирање око имена Господњег. Шта има љепше него бити заједно са својом браћом, посебно са својом старијом браћом, са онима који су наслиједили апостолско предање Цркве Христове од Јерусалима преко Антиохије“, казао је Владика Амфилохије и нагласио да су се хришћани први пут хришћанима назвали управо у Антиохији.
Он је позвао антиохијске архијереје да се помоле за наш страдални народ на Косову и Метохији.
„И за страдални народ у Украјини да се помоле, а и ми да се помолимо, као што се и молимо за страдални народ у Сирији и на Блиском Истоку“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је браћи архијерејима на поклон уручио архијерејске панагије.
Митрополит Сава је пожелио да Бог чува и сачува наш народ и нашу Цркву.
„Ми смо овдје осјетили од Епископа и вашег народа љубав према нама. Примили сте нас, као Епископ, као клирици и као народ, као да смо вам чланови породице. Као што каже Свети Игњатије, ми смо једна Црква и једна вјера. Тако смо осјетили у сваком тренутку“, рекао је он.
„Нека Бог благослови читаву Православну цркву“, казао је Владика Сава.
Подсјетио је да се Антиохијска црква сада налази на распећу.
„Али се истовремено спремамо за васкрсење“, казао је Митрополит Сава.
Митрополит хурански је у знак братске љубави Митрополиту Амфилохију поклонио архијерејску патерицу, ручни рад са седефом нарочито рађеним у Дамаску.
Након светог богослужења, предавање о празнику одржао је ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Саборовање у Бечићима је настављено славском трпезом хришћанске љубави.
