У сали црквених сабора у храму Христа Спаситеља у Москви, где се одржавао Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве од 29. новембра до 2. децембра 2017. године, предстојатељи и представници помесних Православних Цркава обратили су се учесницима Сабора пригодним говорима на завршној свечаној седници. У наставку објављујемо говор Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.
Ваша Светости,
Љубљени у Христу Брате и саслужитељу Наше смерности!
Изузетно Нам је драго што данас присуствујемо овде, на челу делегације Српске Православне Цркве, у првопрестоном граду Москви, у братској Богом чуваној Русији, на дан када велика Руска Црква обележава итекако важан историјски датум, стогодишњицу васпостављања патријараштва.
Вашој Светости преносимо поздраве у име свег православног српског народа, који вековима, и са највећом побожношћу, преноси дивни светилник свете вере православне из нараштаја у нараштај, који је упаљен у срцима и душама наших предака од стране преподобних и праведника, Светога Саве Првог Архиепископа српског, Светога Арсенија Сремца, богомудрих архиепископа и патријараха пећких и светих српских владара.
Наши претходници на патријарашком трону, као и сав српски народ, искрено су делили радост са руском браћом када су у 16. веку богомудри источни патријарси, са патријархом цариградским Јеремијом на челу, обавили велико и богоугодно дело - прогласили Московску Патријаршију, како би Руси и остали суседни народи који исповедају свету веру православну имали свог патријарха – московског, све Русије и свих северних држава.
У периоду од 18. до 19. века сестринска Руска Православна Црква је мотивисала руске цареве и руску војску, који су у упорној и тешкој борби напокон сломили Османску империју и тиме ослободили од тешког иноверног ропства пробљене православне народе Источне Европе.
У тешким годинама борбе свога народа против завојевача, Руска Црква одређено време није имала патријарха. Попут храброг војника који приликом ратних подвига застане на тренутак како би одморио и прикупио нову снагу за даље борбе, Руска Црква је довела до краја поверено јој од Бога спаситељско дело, обновивши патријараштво и на тај начин довршивши и испунивши своје канонско јединство.
На Сверуском Помесном Сабору 1917-1918. године, на коме је изабран Свети патријарх Тихон, узео је учешће и тадашњи настојатељ српског Подворја у Москви, часни архимандрит Михаило Урошевић, будући српски митрополит. Тих година овде се образовао и живео будући светитељ Мардарије Ускоковић, чије је нетрулежне мошти Бог пројавио благочестивом српском народу управо ове године.
Васпостављање Московске Патријаршије представља, заиста, значајан чин. Тако је била велика снага овог епохалног догађаја да се она осетила и у другим Црквама. Нису прошле ни две године од како је васпостављена Московска Патријаршија, ујединила се Српска Православна Црква у границама историјских предела насељених српским народом, васпоставивши своје древно и часно патријарашко достојанство 1920. године, прослављено кроз многе векове.
Протеклих стотину година, којих се сећамо кроз данашњи догађај, нимало нису биле мирне. Наши народи су много претрпели од непријатеља вере, преживели су страшна мучења и гоњења, која су невиђена у свету. Међутим, како су се умножавала страдања руског народа, то је његова воља за спасењем била јача, а вера се још више утврђивала. Остали су немоћни покушаји служитељâ таме овога века да угасе светилник православне вере. Данас можемо видети да је Руска Црква и њено патријараштво васпостављено у слави и величини која до данас није била виђена.
У своје лично име, као и у име архијереја, свештенства, монаштва и све богољубиве пунине Српске Православне Цркве, честитамо Вама, Ваша Светости, као и свој сестринској Руској Православној Цркви, данашњи велики празник. Нека Вам Бог дарује многа и блага лета мирног и благословеног патријараштва, нека се испуне све Ваше намере усмерене на добро Цркве, како би Света Русија следовала путу који јој је предодређен Божјим промислом, на радост васцелог православног света, и да се њени добри братски односи са Црквом Светога Саве никада не угасе, већ да се укрепљују и обнављају у слави. Ис пола ети, деспота!
Извор: Српска Православна Црква
