На дан када се пуноћа Цркве Христове молитвено сећа Светог Атанасија Великог, 31. јануара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије прославио је имендан началствујући светом Литургијом у параклису Преподобне Касијане Милешевске.
Саслуживали су архимандрит Теофил, настојатељ манастира Сељане; архимандрит Леонтије, духовник манастира Милешеве; протојереј-ставрофор Душан Јанковић, архијерејски намесник пријепољски; јереј др Оливер Суботић, парох у Жаркову; и протођакон Никола Перковић. За певницом је одговарало сестринство милешевске обитељи.
Преосвећени Владика је у својој беседи поручио да гледајући живот Светог Атанасија Великог схватамо да је наш задатак и највећа радост да се уградимо у живот Цркве и да се са Црквом ускладимо, да потпуно њој одговарамо: -Као што онај камен, који се уграђује у материјалну цркву, мора по свему да буде усклађен и отесан, тако и ми по начину свог живота морамо бити у свему усклађени да би наш Спаситељ могао да нас узида у Његово здање које се зове Црква. Из живота светих видимо колико су они на себи радили да би из себе исцедили сву влагу греха, одбацили све што је труло, да би ојачали своју грађу у врлинама, да би могли послужити тој светој грађевни, Цркви, како би своје биће учинили корисним, употребљивим и здравим. Задивљени смо подвизима светих, снагом и чистотом њихове вере. Видели смо колико је Свети Атанасије морао да пострада за истину вере. Око 47 година је био Епископ, а петнаест година од тога је провео у прогонству. Из његовог житија видимо да бити хришћанин значи бити подвижник. У овом свету сви страдамо, а кад већ страдамо боље да наше страдање буде за истину, на путу Божијем.
Извор: Српска Православна Црква
