Удаљих се од Твоје славе Оче, безумно, и међу злима потроших богатство које си ми предао. Зато Ти глас блудног сина приносим: Сагреших пред Тобом, Оче Милостиви, прими ме у покајању, и учини ме да будем као један од слугу Твојих.
У прилогу недељном прочитајте:
Светописамска читања:
1. Кор. 135 (6:12-20)
Браћо, све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме. 13. Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд него за Господа, и Господ за тијело. 14. А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом. 15. Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако! 16. Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тијело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тијело. 17. А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме. 18. Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи своме тијелу гријеши. 19. Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? 20. Јер сте купљени скупо. Прославите. дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.
Лк. 79 (15:11-32)
Рече Господ причу ову: Човјек неки имађаше два сина, 12. И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање. 13. И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. 14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати. 15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње. 16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. 17. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади! 18. Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби, 19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих. 20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. 21. А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. 22. А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 24. Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити. 25. А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње. 26. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то? 27. А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао. 28. А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. 29. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. 30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено. 31. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. 32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.
