Свети Јован Златоуст вели: „Не треба га (Крст) начинити просто прстом, него томе треба да претходи расположење срца и пуна вера. Ако га тако изобразиш на свом лицу то ниједан нечисти дух неће моћи да ти се приближи, видећи онај мач којим је он рањен, видећи оно оружје од ког је добио смртну рану.“ Свети Јефрем Сирин исто тако саветује: „Место штитом покриј се Часним Крстом, знаменујући њиме све делове тела и душу. А овај се не чини само руком, него и мишљу и пажњом твојом, и када лежеш и устајеш прекрсти се у име Оца и Сина и Светог Духа. Јер ово је јако оружје и нико те неће моћи победити кад станеш под његову заштиту.“
На потребу да имамо чврсту веру приликом стављања знака Крста опомиње и Свети Кирило Јерусалимски: „Не стидимо се, дакле, Крста Христовог. Ако се други скрива, ти се јавно прекрсти по челу, да демони, видећи царски знак, са дрхтањем беже далеко. Крст је „велика заштита, бесплатна за сиромашне, безнапорна за болесне; он је знак благодати Божје за верне и страх за демоне. (Христос) их је победио кроз Крст, јавно их осрамотивши. Јер кад виде Крст, подсете се на Распетог и боје се њега Који је згазио главу змије.“
Преузето из:
Патријарх српски Павле,
Прелест спиритизма
Извор: Српска Православна Црква
