Мисао „Смрт једнога човјека то је трагедија а смрт милиона људи то је статистика“ која се приписује Јосифу Висарионовичу Стаљину, врло је интересантна за тему о којој причамо јер нам говори ко смо ми, људи у данашњем свијету, да ли смо објекти или субјекти у нашим животима. Ако посматрате људе као објекте обесмишљавате овај живот, оцијенио је др Растко Јовић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду током предавања на тему „Свакодневица досаде“ које је одржано у суботу (10. марта ) у храму Св. Јована Владимира Бару.
-Често када читамо Свето писмо нађемо разне мисли поуке за које мислимо да је то прошло вријеме. Међутим, те мисли су живље него што нам се чини. Једна таква мисао је када Христос каже „Пустите мртве да сахрањују своје мртве“, која је и данас толико актуелна, казао је Јовић и додао да је дошло до једног раскида заједништва међу људима и томе доприносе управо савремени начини комуникација.
-Све мање имате контакт очи у очи, стварни контакт да гледате, дотакнете, причате са неким. Заборавили смо на лијечење додиром, погледом и дијалогом . Умјесто тога дошли смо до нечега што можемо да назовемо имитацијом живота. Наша немогућност да остварујемо контакте и живот реалан какав имамо замјењујемо кроз друштвене мреже које представљају неки други, бољи свијет у којем смо и ми много бољи. Прва ствар „Пустите мртве да сахрањују своје мртве“ је да смо дошли у вријеме раскида једног заједништва, када симулирамо и имитирамо живот а не живимо га на један прави и искрени начин. С друге стране ако посматрате друштво у коме живимо и медије, видјећете да нас медији конзумирају, третирају као објекте, полуписмене – полуобразоване и лако контролисане и онда нам намећу кроз своје тржиште шта би то требали да волимо и шта нам треба у животу.
