Уз учешће многих излагача у четвртак, 24. маја, завршене су четвородневне сесије осмог Међународног симпозијума православне теологије, у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха господина Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне цркве. Православна теологија у 21. вијеку’’.
Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика, из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе дјеловању Цркве најприје богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним приједлозима.
Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља, који су анализирали улогу Цркве у савременом свијету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору.
Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’.
Митрополит је нагласио да је Свети архијерејски сабор Српске цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На приједлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве.
У здањима Теолошког и Философског факултета гдје су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Високопреосвећени Архиепископ Америке г. Димитрије – изасланик Његове свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње.
Високопреосвећени митрополит Амфилохије је по сједница завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње.
У свештеном Храму светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божијег који је и заштитник града Солуна.
У митрополијском храму поклонио се моштима светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима.
Последњег радног дана Симпозијума, митриополит је обишао свештени Манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, гдје се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у Манастир Ормилију на Халкидикију гдје је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовјештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног епископа диоклијског архимандрита Методија.
Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана Манастира Симонопетре на Светој гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов.
