Type Here to Get Search Results !

Јеромонах Игнатије (Шестаков) у Новом Саду


У навечерје недеље о Слепом, а на дан свештеног спомена богоносног оца нашег Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2018. године, у Светосавском храму на Новом насељу сабрао се благочестиви народ са својим свештенством и монаштвом на васкрсно вечерње које је богослужио презвитер Предраг Докић, војни свештеник 204. ратне ваздухопловне бригаде у Батајници, уз саслужење храмовног ђакона Владе Поповића. 








После богослужења уследило је предавање јеромонаха Игњатија (Шестакова), сабрата Сретењског мушког манастира из Москве, на тему Васељенско поштовање Светог Саве, којег је у име братства храма поздравио и најавио презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник  Команде 1. бригаде Копнене војске. Надахнутим предавањем отац Игњатије је сведочио о најстаријим писаним и сликаним поменима и живом предању који су, у руском народу, неговали и сачували Светог Саву српског у живом памћењу. 


Убрзо после блаженог уснућа Светитеља Саве његов свештени култ је пренет у Русију, а писана реч Светитељева, нарочито Номоканон Светитеља Саве Српског, васпитала је многе генерације и обликовала канонску свест благочестивог народа Русије кроз дуги низ десетлећа. Знаменити Иван Васиљевић, познатији као Грозни је, као руски суверен, наредио да се направи илустровано житије Светог Саве, као и да се живопишу ликови светих Симеона, Саве и кнеза Лазара у централном храму московског Кремља, што је непобитно сведочанство о великом угледу Светога у руском народу. Вероватно је на Ивана Грозног, снажан утицај, још у детињству и раној младости, извршила његова бака по мајци, Српкиња, Ана Јакшић Глинска, која је преузела улогу у васпитању младог цара који је рано остао без родитеља. Предавач се осврнуо на јаке везе братских односа Србије и Русије у животним подухватима великомученика цара Николаја II Романова и његове многострадалне породице, истичући да је царска породица, изложбеним фотоматеријалима, већ дуже време у пропутовању српским крајевима, а ових дана и са нама у храму у коме се налазимо. Сасвим је извесно да су царев поход Србији и благослов Светог Саве, допринели да се на српском језику појави и неколико наслова популарног руског писца протопрезвитера Андреја Ткачова, који српском читаоцу нуди веома инспиративне одговоре и предлоге решења на актуелна животна питања и проблеме који муче савремено друштво. Једна иста светодуховска нит која Србима рађа Светог Саву а Русима Цара Николаја, чини да се Ткачов као писац обрео међу Србима, а моја незнатност живим присуством и речју, закључио је отац Игњатије. То је јасан показатељ да смо потребни једни другима и да смо дужни да чувамо тај дар. 


Предавању су присуствовали протопрезвитери Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесенског храма на Клиси и Стојан Билић, сабрат новосадског Светогеоргијевског, Саборног храма; презвитер Негослав Бељански, парох у Српском Милетићу; братија Светоархангелског манастира у Ковиљу: јеромонах Дионисије, јерођакон Јеротеј, монаси Дамаскин и Козма, уз свештенство и парохијане Светосавског храмаи благочестиви народ из других места. 


После вечерњег богослужења и предавања, које је одржано у продужетку, отац Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, срдачно је заблагодарио предавачу, свештеницима, монаштву и сабраном народу, што су својим доласком у великом броју, оправдали настојања домаћина да се, благословом Светога оца нашег Саве, саберемо у Господу и окренемо једни другима, схватајући да нам је у Дому Господњем, а то првенствено није рукотворено здање, него животворна атмосфера, свагда „добро бити“. Призивајући благослов Божји и молитвено заступништво Светитеља Саве на све окупљене, отац Бранислав је позвао присутне с напоменом, да и другима пренесу радосни позив и наредног дана дођу на свету Евхаристију, коју ће, благословом Његовог Преосвештенстав Епископа бачког др Иринеја, богослужити отац Игњатије. 


У шесту недељу по Пасхи, 13. маја 2018. године, новосадски Светосавски храмса његовим свештенством и вернимаимао је дивну прилику да саслужује оцу Игњатију Сретењском у божанственој Евхаристији коју је  принео Господу. 
Началствујући је сабранима упутио спасоносну реч јеванђелске поуке, подсећајући да смо дужни да следимо пут Христове љубави и њоме развијамо свој духовни вид. 


На самој завршници свете Литургије, настојатељ храма, отац Бранислав Мркић је, пред мноштвом сабраног народа, бираним и изузетно надахнутим речима у име свих домаћина – свештенства и народа – поздравио драгог госта и уручио му златоткану икону Богомајке у знак благодарности што га ни далек пут и напоран труд нису спречили да нам дође и донесе благослов Свете Русије. Отац Игњатије је свесрдно заблагодарио на позиву и дару, а потом делио нафору и лично поздравио сваког ко му је пришао. Нека би дао Бог, као што је рекао отац Бранислав, да свако од нас, макар и малим трудовима, до последњег даха свог ревносно служи Васкрслом Христу и тако сложи мозаик сопственог спасења у Царству Божјем. Амин.