На дан када Српска православна црква прославља Светог Зосима Туманског Чудотворца и Светог Јакова Новог, у манастиру Тумане традиционално се слива велики број вјерног народа који се на овај дан (21. августа) сабира и прославља два велика угодника Божија чије мошти су похрањене у овом храму, молећи их за заступништво пред Богом и помоћ у невољама.
„Овдје је као и увијек живо. Народ долази из свих крајева имајући свјест о томе да је манастир Тумане велика светиња која је због многобројних чудесних исцјељења прозвана Ђердапским Острогом“, каже за Радио Светигору игуман манастира Тумане, јеромонах Димитрије (Плећевић).
Овај Божији дом данас је прославио храмовну славу Светим Евхаристијским сабрањем, освећењем новог манастирског конака и обновљеног комплекса манастира уз велико учешће вјерног народа.
Манастир се налази на девет километара од Голупца, у подножју голубачких планина, окружен шумом, на лијевој обали Туманске ријеке, што самој светињи даје посебну лепоту.
Амбијентална лепота са једне и духовни мир са друге стране, те присуство светиња, манастир Туман чини вриједним како у духовном тако и културно-историјском смислу. Као ријетко која светиња, овај браничевски манастир оставља диван утисак свакоме ко се у њему нађе, пленећи својом лепотом и окружењем у коме се налази, надасве будући свједок вјере и труда једнога народа, као и светионик за будуће Божије Царство.
Овај најбројнији мушки манастир у Епархији браничевској, Бог је украсио светим и чудотворним моштима Преподобног Зосима Синаита, а у ново вријеме и чудотворним моштима Преподобног Јакова.
Мошти двојице светитеља почивају у десној и левој ниши у наосу храма, положене у два лијепа дуборезна кивота. Народ са великим усрђем приступа чудотворним моштима молећи благодатну помоћ а забиљежена су и многобројна свједочанства о њиховим чудесима.
Говорећи о преподобном Јакову (Арсовићу), јеромонах Димитрије подсјећа да је прошле године његово име на Сабору архијереја Српске православне цркве унето у Именослов светих те се прославља заједно са Светим Зосимом – 21. августа.
„Свети Јаков је готово наш савременик, ученик Светог владике Николаја двоструки доктор наука, краљевски амбасадор у Француској, који је оставио све земаљско и обратио се покајању и служењу Богу. Уз Светог владике Николаја био је ревносни проповједник мисионар учитељ покајања и велики подвижник један од највећих кога је Српска црква у својој историји имала“, прича игуман тумански.
Истиче да је Преподобни Јаков пуно страдао, био пребијан и изругиван од стране тадашњег комунистичког режима- земаљских моћника, али његово свето име остало је запамћено и забиљежено у свијести вјерног народа, свештенства, монаштва и богомољаца који су долазили деценијама на његов свети гроб у манастир Тумане.
Свети Јаков исповједнички се упокојио, након батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завјештању сахрањен је у манастиру Тумане. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.
Са благословом Преосвештеног Епископа браничевског г. Игнатија октобра 2014. године, братство манастира Тумана извршило је обретење моштију Преподобног Јакова Новог Туманског.
„Ако Бог да ове године двадесетог октобра обавиће се и пресвлачење његових светих моштију“, најављује игуман Димитрије и подјсећа да је маја мјесеца прошле године, у манастиру Тумане освештана и обновљена испосница Светог Зосима и пресвлачење његових Светих моштију.
Мошти Преподобног Зосима Синаита почивају у манастирској цркви Светог Арханђела Гаврила у Туману, у наосу са десне стране испод фреске на којој је приказан Свети пророк Мојсије. Мошти су обучене у припадајуће великосхимничко одјејаније.
О животу и подвизима Преподобног Зосима Синаита нема сачуваних историјских података, осим народних предања о његовој недужној смрти, која су забиљежена тек у XIX веку. Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у вријеме кнеза Лазара, населили Србију.
Отац Димитрије наглашава да је Свети Зосим дошао са далеког Синаја са осталим Синаитима и населио се у Подунављу у испосници недалеко од манастира Тумана у коме је прослављен као исцјелитељ и чудотворац.
Иако је у Хеортологион српских светих уписан на засједању Сабора СПЦ 1962. године ова одлука практично је спроведена тек 1992. године, од које име Преподобног Зосима бива уписано у календар СПЦ, под даном обретења његових светих моштију 21/8. августа.
На крају разговора са новинаром Радио Светигоре Јованом Јовановићем, јеромонах Димитрије, игуман манастира Тумане, истиче да добро познаје Црну Гору која обилује свети моштима и да је посебно везан са Свете Превлачке и Момишићке мученике, као и Светога Симеона Дајбабског којима је писао службу и акатист:
„Сматрам да је српска земља гдје год ми били, да ли у Митрополији црногорско-приморској, да ли је овдје и свуда освећена крвљу и подвигом светих људи Божијих. Управо то нас обједињава у вјери, јер смо окупљени око једнога Господа – једне причасне чаше.“
Предање о смрти преподобног Зосима
У народу браничевског краја вјековима живи предање да се Преподобни Зосим Синаит упокојио када га је нехотице ранио Милош Обилић, који је имао двор у непосредној близини манастира Туман и који је у његовој околини обично ловио. Сви путописци који су се нашли у Туману током XIX века са мање и више детаља описали су споменуто предање.
Први који је оставио свејдочење о Преподобном Зосиму Синаиту био је Јоаким Вујић, који је манастир Туман посјетио 1826. године. У кратком опису манастирске цркве биљежи да је у њој гроб светитеља Зосима Синаита, који је на том мјесту као пустињак живио и умро. Име манастира Тумана не доводи у везу са нехотичним рањавањем и смрћу Зосимовом, већ са кнежевим позивом Милошу да прекине зидање манастира („ту мани“) ради надолазеће турске војске ка Косову.
Након славне кнежеве и Милошеве јуначке смрти, побожан народ је завршио манастир, који је Милош у знак покајања подигао, и дао му име Тумане.
Весна Девић / Јован Јовановић
